Бела куга, која већ деценијама суверено влада на овим просторима, тема је којом се, осим демографа, баве и особе којима решавање проблема наталитета није у опису посла, а из конзервативних социјалних кругова с времена на време чују се предлози да се проблем ниског наталитета реши – забраном абортуса, односно рестриктивнијим законима у области намерног прекида трудноће.  

Мирјана Рашевић, директор Института друштвених наука и један од наших највећих научних ауторитета у области демографије и популационе политике, истиче да су многе источноевропске земље, које су биле суочене са проблемом беле куге, доносиле рестриктивне законе у области намерног прекида трудноће, али је жељени демографски ефекат – изостао. Наиме, забрана абортуса јесте доводила до краткотрајног повећања наталитета, али само у врло кратком временском периоду. Истовремено, дошло је до драстичног повећања смрти жена које су абортус обављале у илегалним ординацијама, а број жена које су остале стерилне након нестручно обављених абортуса премашио је милион.

„У настојању да подигну стопу наталитета Румунија је у периоду од 23 године, а Бугарска, Чехословачка и Мађарска су у периоду од неколико година, водиле мање или више рестриктивну политику према намерном прекиду трудноће. Пронаталитетни и религиозни разлози мотивисали су владу Пољске да током деведесетих година укине либерални закон којима се трудноћа прекида на захтев жене. Краткотрајно повећање наталитета забележено је у свим овим земљама. Примера ради, једини „бејби бум” који је икада забележен у наталитетној историји Мађарске везан је за прохибицију абортуса у периоду од 1953. до 1956. године.

Међутим, дуготрајни ефекти у смислу повећања наталитета ипак нису остварени. Румунија је свакако најилустративнији пример за ову тврдњу. Када је 1965. године регистрована општа стопа наталитета од 15,6 промила, румунска влада је 1. октобра 1966. године забранила увоз свих контрацептивних средстава и дозволила абортус само у екстремним случајевима – ако је мајка старија од 45 година, има најмање четворо деце или јој трудноћа угрожава живот. Уведене су казне за све особе које обављају илегални прекид трудноће као и за све жене које се одлуче за абортус а била је предвиђена и медицинска истрага сваког спонтаног абортуса”, прича др Мирјана Рашевић.

Као резултат нових законских решења, стопа наталитета нагло је порасла на 27,4 промилавећ у следећој години. Међутим, она је убрзо почела да пада и у 1983. години износила је свега 14,3 промила. Истовремено, дошло је до пораста оболевања и смртности мајки, а процењује се да је преко 80 одсто регистрованих материнских смртности било последица илегалних прекида трудноће, односно обављања абортуса у нестерилним условима и од стране нестручних лица. Статистичким језиком речено – током 23 године спровођења популацине политике путем рестриктивног закона о контрацепцији и илегалних абортуса, у просеку је 341 жена годишње умирала од последица илегалних абортуса. Процене такође говоре да је око милион Румунки постало стерилно као последица намерног прекида трудноће обављеног у неодговарајућим условима. Подаци сведоче да је у овом периоду драстично порасла и смртност одојчади – највише стопе морталитета одојчади регистроване су 1987. године, када се бележи стопа смртности од чак 28,9 промила.

Психолози имају обичај да кажу да су чекаонице института за ментално здравље препуне деце која су се родила у погрешном моменту и погрешним родитељима, а студије које су се бавиле психичким и социјалним проблемима деце које су рођена из нежељених трудноћа, јасно говоре да ови малишани пате све до пунолетства.

Укидање могућности да се на легалан начин прекине трудноћа поред огромне здравствене цене носи и јасне психолошке последице, како за жену, тако и за дете које је рођено из нежељене трудноће. Резултати истраживања у Шведској, Шкотској и Чехословачкој показали су да нежељено материнство доводи до различитих неуротичних реакција мајке према детету, али и до различитих проблема у сексуалном функционисањужене, чак и до смањења њене радне способности.  

 „Резултати истраживања које је рађено у Прагу на узорку од 110 девојчица и 110 дечака, чијим је мајкама два пута одбијен абортус, показали су да су у деветој години живота ова деца била болеснија и чешће хоспитализована у односу на своје вршњаке, имали су слабији успех у школи и показивали су претерану осетљивост и агресивност, као и мањи степен интеграције у социјалну и школску средину. Мањи број ове деце похађао је средњу школу у поређењу са децом из тзв. контролне групе, а већи број њих имао је потребу да се због поремећаја у исхрани консултује са психијатром. Емоционални разлаз између деце рођене из нежељених трудноћа и њихових мајки кулминирао је у пубертету”, закључује др Мирјана Рашевић.