„Ja sam još mala da bih razmišljala o trudnoći”, objasnila je jedna učenica 8/8 razreda beogradske Osnovne škole „Vladislav Ribnikar”, kada se na jednom času biologije razgovaralo na temu planiranja porodice i zaštite reproduktivnog zdravlja. Devojčice i dečaci ovog odeljenja objasnili su da znaju koliko je opasno upustiti se sa nekim u intimne odnose za jednu noć, zbog raznih bolesti koje haraju, ali i da nisu upoznati dovoljno sa metodama kontracepcije koje štite od neželjene trudnoće. Većina njih tvrdi da o svemu tome može da razgovara i sa roditeljima, a svi jednoglasno smatraju da bi bilo odlično ukoliko bi se u nastavnom programu našao i predmet seksualno obrazovanje.

Gotovo svi direktori ili psiholozi srednjih i osnovnih škola sa kojima su novinari našeg lista razgovarali smatraju da bi u obrazovnim ustanovama seksualno obrazovanje trebalo da se nađe kao poseban predmet, a da bi najmlađi već od petog razreda trebalo da se upoznaju sa opasnostima koje upuštanje u rizične seksualne odnose nosi sa sobom. Školarci u okviru biologije uče o polnom sazrevanju, reproduktivnoj anatomiji i funkciji čoveka, ali ne i o kontracepciji ili polno prenosivim infekcijama. Istraživanja pokazuju da je seksualna aktivnost među mladima iz godine u godinu u porastu, da nemaju informacije o polnim bolestima i načinima kako se mogu zaštititi od neželjene trudnoće, kao i da prosečna devojka ima prvo seksualno iskustvo već sa nešto više od šesnaest i po godina. Devojčice i dečaci, kako kažu lekari, često stupaju u seksualne odnose iz radoznalosti, fizičke želje i strasti, ili pritiska partnera, a tek četvrtina njih koristi neko kontraceptivno sredstvo. Kao posledica takvih nepromišljenih odnosa javljaju se neplanirane trudnoće, a na abortus se odlučuje od tri do pet odsto adolescentkinja.

– Bitno je da se važne stvari prenesu mladima na jedan prijateljski i dobronameran način, a ne da oni to dožive kao popovanje ili pretnju – naglasila je dr Jovanka Brajlo, pedijatar Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković”.
 

Nastavnica biologije Neda Radisavljević kaže da ne treba biti neobavešten i da se ranije mnogo više govorilo o ovoj tematici na časovima, ali da su sada neki delovi izbačeni.
– Danas više ne postoji tabu-tema i mislim da je važno sa decom što više razgovarati i o ovim temama – istakla je Radisavljevićeva.

Snežana Knežević, direktorka OŠ „Vladislav Ribnikar”, naglašava da u školu, često kao entuzijasti, dolaze lekari doma zdravlja koji deci održavaju predavanja o reproduktivnom zdravlju, a da nepostojanje predmeta o seksualnom obrazovanju treba sistemski rešiti, jer su deca već sada preopterećena programom.

– Ukoliko bi takav predmet postojao kao fakultativan, nije sasvim sigurno da bi sva deca dolazila na časove, jer se ponekad oglušuju da dolaze na fakultativne predmete. Kad je reč o tome da se na časovima odeljenjskog starešine razgovara o toj temi, mislim da se postavlja pitanje koliko su nastavnici, koji ne predaju biologiju, kompetentni da daju prave informacije, jer jedan pogrešan odgovor može da bude opasan. A bilo bi teško da na svaki takav čas dolaze nastavnici biologije – objasnila je Kneževićeva.

Većina tinejdžera se prvi put obraća ginekologu onda kada ima neke zdravstvene probleme, često više godina posle prvog seksualnog kontakta, najčešće iz straha da je došlo do trudnoće, zbog pojave neke polno prenosive infekcije ili zapaljenja unutrašnjih polnih organa. Budući da u školama ne razgovaraju dovoljno o problemima koje rano stupanje u seksualne odnose može da donese, o tematici mladi najviše saznaju od svojih drugara koji, navodno, imaju veliko iskustvo. Istraživanje pedagoga Prve kragujevačke gimnazije kaže da mladi već sa 15 godina postaju seksualno aktivni, a da nemaju dovoljno pravih informacija, da mali broj njih o seksu priča sa mamama ili tatama, a da se o vođenju ljubavi uglavnom informišu preko vršnjaka, Interneta ili časopisa.