„Ја сам још мала да бих размишљала о трудноћи”, објаснила је једна ученица 8/8 разреда београдске Основне школе „Владислав Рибникар”, када се на једном часу биологије разговарало на тему планирања породице и заштите репродуктивног здравља. Девојчице и дечаци овог одељења објаснили су да знају колико је опасно упустити се са неким у интимне односе за једну ноћ, због разних болести које харају, али и да нису упознати довољно са методама контрацепције које штите од нежељене трудноће. Већина њих тврди да о свему томе може да разговара и са родитељима, а сви једногласно сматрају да би било одлично уколико би се у наставном програму нашао и предмет сексуално образовање.

Готово сви директори или психолози средњих и основних школа са којима су новинари нашег листа разговарали сматрају да би у образовним установама сексуално образовање требало да се нађе као посебан предмет, а да би најмлађи већ од петог разреда требало да се упознају са опасностима које упуштање у ризичне сексуалне односе носи са собом. Школарци у оквиру биологије уче о полном сазревању, репродуктивној анатомији и функцији човека, али не и о контрацепцији или полно преносивим инфекцијама. Истраживања показују да је сексуална активност међу младима из године у годину у порасту, да немају информације о полним болестима и начинима како се могу заштитити од нежељене трудноће, као и да просечна девојка има прво сексуално искуство већ са нешто више од шеснаест и по година. Девојчице и дечаци, како кажу лекари, често ступају у сексуалне односе из радозналости, физичке жеље и страсти, или притиска партнера, а тек четвртина њих користи неко контрацептивно средство. Као последица таквих непромишљених односа јављају се непланиране трудноће, а на абортус се одлучује од три до пет одсто адолесценткиња.

– Битно је да се важне ствари пренесу младима на један пријатељски и добронамеран начин, а не да они то доживе као поповање или претњу – нагласила је др Јованка Брајло, педијатар Дома здравља „Др Милутин Ивковић”.
 

Наставница биологије Неда Радисављевић каже да не треба бити необавештен и да се раније много више говорило о овој тематици на часовима, али да су сада неки делови избачени.
– Данас више не постоји табу-тема и мислим да је важно са децом што више разговарати и о овим темама – истакла је Радисављевићева.

Снежана Кнежевић, директорка ОШ „Владислав Рибникар”, наглашава да у школу, често као ентузијасти, долазе лекари дома здравља који деци одржавају предавања о репродуктивном здрављу, а да непостојање предмета о сексуалном образовању треба системски решити, јер су деца већ сада преоптерећена програмом.

– Уколико би такав предмет постојао као факултативан, није сасвим сигурно да би сва деца долазила на часове, јер се понекад оглушују да долазе на факултативне предмете. Кад је реч о томе да се на часовима одељењског старешине разговара о тој теми, мислим да се поставља питање колико су наставници, који не предају биологију, компетентни да дају праве информације, јер један погрешан одговор може да буде опасан. А било би тешко да на сваки такав час долазе наставници биологије – објаснила је Кнежевићева.

Већина тинејџера се први пут обраћа гинекологу онда када има неке здравствене проблеме, често више година после првог сексуалног контакта, најчешће из страха да је дошло до трудноће, због појаве неке полно преносиве инфекције или запаљења унутрашњих полних органа. Будући да у школама не разговарају довољно о проблемима које рано ступање у сексуалне односе може да донесе, о тематици млади највише сазнају од својих другара који, наводно, имају велико искуство. Истраживање педагога Прве крагујевачке гимназије каже да млади већ са 15 година постају сексуално активни, а да немају довољно правих информација, да мали број њих о сексу прича са мамама или татама, а да се о вођењу љубави углавном информишу преко вршњака, Интернета или часописа.