Rim – Da je srednja klasa u Italiji u očiglednoj krizi potvrđuje Nacionalni institut za statistiku. Sve je više Italijana koji priznaju da jedva uspevaju da pokriju mesečne troškove. Takoraste broj porodica koje nisu u stanju da plate račune i režijske troškove (11,9 odsto) kao ni da priušte sebi novu garderobu (18,2 odsto).

Značajan podatak predstavlja i činjenica da je sve više porodica koje nisu u mogućnosti da pokriju troškove javnog saobraćaja (8,3 odsto) kao i onih kojekasne sa plaćanjem kredita za stan (7,1 odsto). U vezi sa pitanjem oporavka srednje klase mnogi su skeptični. Federiko Đeremika, novinar torinske „Stampe”, smatra da će u skorijoj budućnosti možda doći do povećanja plata, ali da će za povratak prvobitnog statusa pripadnika srednje klase biti potrebno još mnogo godina.

Zato ne čudi što većina naših sagovornika poručuje: „Italija je odavno izgubila srednju klasu”, iako se prosečna plata kreće od 800 do 1.500 evra.

Srednjem sloju uItaliji su pripadali uglavnom profesori univerziteta, zaposleni u državnim ustanovama, profesori u srednjim školama. Danas je situacija znatno promenjena: Italijani su sve više pesimisti dok teška ekonomska situacija iz dana u dan obezvređuje nekadašnje beneficije pripadnika ovog sloja italijanskog društva.

„Sa dve platehvala bogu uspevamo da doguramo do kraja meseca, ali apsolutno nismo u stanju da stavimo ništa sa strane. Kupili smo stan samo zahvaljujući ekonomskoj podršci naših roditelja. Od garderobe kupujemo samo ono što je neophodno i ne stidim se da priznam da za decu vrlo rado prihvatam korišćenu odeću koju mi poklanjaju prijateljice”, priznaje Anđelika Konđedi (35),farmaceut izRima, majka dvoje dece.

Komentar Italijana je uglavnom sličan Anđelikinom. Blagostanje koje je ranije predstavljalo sinonim za srednju klasu Apeninskog poluostrva danas se može okusiti samo u visokim slojevima društva. Uvođenje evra je razoružalo italijanske porodice, potvrđuje nam Federiko Đeremika.„Evro je prepolovio plate što je automatski dovelo do osiromašenja upravo najbitnijeg sloja društva: srednje klase. Osim evra, druga glavna komponenta današnje krize srednje klase predstavljaju i mnoge ekonomske reforme vlade. Radna mesta u državnim ustanovama kao i u pošti ranije su predstavljala sinonim za prestiž. Srednja klasa bila je jasno odvojena i daleko od radničke klase. Danas se dešava upravo suprotno: srednja klasa je sve bliža radničkoj po uslovima i beneficijama koje joj se pružaju”, dodaje Đeremika.

Silvija Kompanjuči (45) ima troje dece, zaposlena je u italijanskom ministarstvu komunikacija i potvrđuje da je ekonomska kriza u Italiji počela još pre deset godina. „Primam platu od 1.300 evra sa kojom uspevam jedva da pokrijem prve dve nedelje u mesecu. Da bih opstala sa troje dece konstantno sam primorana da dižem kredite. Eliminisala sam svaki vid ’luksuza’: frizer, odeća, putovanja, restorani, za mene skoro i da ne postoje”, dodaje ona.

Indikator pogoršanja položaja srednje klase predstavljaju prvenstveno i beneficije koje Italijani nisu više u stanju da priušte sopstvenoj deci. Tako Otavio Ćelestino, fotograf iz Rima, sa dvoje dece komentariše da je sve manje roditelja u školi njegove ćerke koji mogu da plate dodatne aktivnosti za svoju decu: bazen, ekskurzije, kao i vanškolske aktivnosti–danas za srednju klasuto je luksuz.

Marina Lalović