Рим – Да је средња класа у Италији у очигледној кризи потврђује Национални институт за статистику. Све је више Италијана који признају да једва успевају да покрију месечне трошкове. Такорасте број породица које нису у стању да плате рачуне и режијске трошкове (11,9 одсто) као ни да приуште себи нову гардеробу (18,2 одсто).

Значајан податак представља и чињеница да је све више породица које нису у могућности да покрију трошкове јавног саобраћаја (8,3 одсто) као и оних којекасне са плаћањем кредита за стан (7,1 одсто). У вези са питањем опоравка средње класе многи су скептични. Федерико Ђеремика, новинар торинске „Стампе”, сматра да ће у скоријој будућности можда доћи до повећања плата, али да ће за повратак првобитног статуса припадника средње класе бити потребно још много година.

Зато не чуди што већина наших саговорника поручује: „Италија је одавно изгубила средњу класу”, иако се просечна плата креће од 800 до 1.500 евра.

Средњем слоју уИталији су припадали углавном професори универзитета, запослени у државним установама, професори у средњим школама. Данас је ситуација знатно промењена: Италијани су све више песимисти док тешка економска ситуација из дана у дан обезвређује некадашње бенефиције припадника овог слоја италијанског друштва.

„Са две платехвала богу успевамо да догурамо до краја месеца, али апсолутно нисмо у стању да ставимо ништа са стране. Купили смо стан само захваљујући економској подршци наших родитеља. Од гардеробе купујемо само оно што је неопходно и не стидим се да признам да за децу врло радо прихватам коришћену одећу коју ми поклањају пријатељице”, признаје Анђелика Конђеди (35),фармацеут изРима, мајка двоје деце.

Коментар Италијана је углавном сличан Анђеликином. Благостање које је раније представљало синоним за средњу класу Апенинског полуострва данас се може окусити само у високим слојевима друштва. Увођење евра је разоружало италијанске породице, потврђује нам Федерико Ђеремика.„Евро је преполовио плате што је аутоматски довело до осиромашења управо најбитнијег слоја друштва: средње класе. Осим евра, друга главна компонента данашње кризе средње класе представљају и многе економске реформе владе. Радна места у државним установама као и у пошти раније су представљала синоним за престиж. Средња класа била је јасно одвојена и далеко од радничке класе. Данас се дешава управо супротно: средња класа је све ближа радничкој по условима и бенефицијама које јој се пружају”, додаје Ђеремика.

Силвија Компањучи (45) има троје деце, запослена је у италијанском министарству комуникација и потврђује да је економска криза у Италији почела још пре десет година. „Примам плату од 1.300 евра са којом успевам једва да покријем прве две недеље у месецу. Да бих опстала са троје деце константно сам приморана да дижем кредите. Елиминисала сам сваки вид ’луксуза’: фризер, одећа, путовања, ресторани, за мене скоро и да не постоје”, додаје она.

Индикатор погоршања положаја средње класе представљају првенствено и бенефиције које Италијани нису више у стању да приуште сопственој деци. Тако Отавио Ћелестино, фотограф из Рима, са двоје деце коментарише да је све мање родитеља у школи његове ћерке који могу да плате додатне активности за своју децу: базен, екскурзије, као и ваншколске активности–данас за средњу класуто је луксуз.

Марина Лаловић