Po zvaničnim podacima, crvena linija između siromaštva i takozvanog srednjeg sloja nalazi se na koti od 8.222 dinara mesečno, po osobi. Toliko je, uveravaju statističari, dovoljno jednom članu domaćinstva da izađe iz opasne zone nemaštine i pridruži se imućnijem sloju. Da li je baš tako? Da li u Srbiji postoji srednja klasa, kako je nedavno izjavio predsednik Tadić, i ko njoj danas pripada?

Sa prosečnom srpskom platom, koja je u aprilu ove godine iznosila nepunih 35.000 dinara jedva da mogu da se pokriju najosnovniji troškovi, pogotovo ako je zaposlen samo jedan član domaćinstva. Jer, kako pokazuje tabela Republičkog zavoda za statistiku, prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u prošloj godini iznosila je 47.639 dinara, dok je u velikim gradovima taj pokazatelj znatno veći. Sa druge strane, objektivnom računicom dolazi se do zaključka da je četvoročlanoj porodici mesečno potrebno bar 100.000 dinara da bi sebi obezbedila život bez teških iskušenja i odricanja. Zapravo, sociolozi tu lestvicu podižu još više, pa procenjuju da se o pravom srednjem sloju ne može govoriti bez 150.000 dinara po domaćinstvu.

Mada je potpuno jasno da tek mali deo srpske populacije doseže tu granicu, ovogodišnje istraživanje javnog mnjenja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuje da više od polovine građana sebe doživljava kao deo srednjeg sloja, dok nepunih pet odsto ima osećaj pripadnosti višoj srednjoj klasi. Sociolog Vladimir Vuletić sa Filozofskog fakulteta, na osnovu činjenice da mnogi sami sebe svrstavaju u srednji sloj, zaključuje da on opstaje uprkos aktuelnoj krizi:

– Izvesno je da se tanji sloj ljudi koji osim osnovnih potreba mogu sebi i svojoj porodici da priušti i nešto više. To je tek nešto više od četvrtine građana. Polovina ispitanika ističe da ima samo za osnovne potrebe, a skoro četvrtina nema ni za osnovne stvari. Osim materijalnog položaja, većina sociologa je sklona da u prvi plan istakne neka druga obeležja srednje klase kao što je, na primer, posao, i obično prave razliku između niže i više srednje klase. Nižoj srednjoj klasi prema toj podeli pripadaju službenici, trgovci, sitni preduzetnici i mnogi drugi koji se bave rutinskim nemanuelnim poslovima. Interesantno je da službenici, bez obzira na stručnu spremu, sebe gotovo u podjednakoj meri vide i kao pripadnike srednje i kao pripadnike radničke klase – objašnjava za „Politiku” profesor Vuletić.

Ako je danas prisutna dilema oko toga ko može da bude svrstan u srednju klasu – da li je to, recimo, i učitelj sa platom od 400 evra, koji se snabdeva u SOS marketima i na kineskom buvljaku – do pre dvadesetak godina ona se nije postavljala. Tada se znalo: ako imaš srednju ili višu školu, ulaziš u srednji sloj i živiš dobro. A fakultetska diploma bila je kandidatura za najviši, upravljački sloj tadašnjeg jugoslovenskog društva.

– Naravno da su ljudi sada razočarani. Pogotovo srednji slojevi, koji su izneli promene starog režima, jer nekadašnji uticaj sada ne mogu da imaju – navodi za „Politiku” profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković, koji je i član Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije:

– I sadašnja vlast je izgubila kredibilitet. Imate scenarije naglog bogaćenja, na dva nivoa. Jedan su političke elite koje pokušavaju da brzo kapitalizuju svoju trenutnu političku poziciju, jer je prosečno trajanje vlade dve godine. Drugi nivo jesu oni koji su se veoma obogatili u poslednjih dve-tri decenije, ali ne u otvorenom preduzetničkom riziku, već upravo kao ljubimci vlasti.

Ko danas u Srbiji može da se pohvali da pripada srednjem sloju, pitamo dr Stojiljkovića.

– Prva štih-proba šta je srednji sloj jeste to koliko ljudi može da priušti plaćeno letovanje, da to ne bude kod prijatelja u vikendici. Ili da pozajmi prijatelju 2.000 evra. Takozvani donji srednji sloj danas je prikovan za granicu siromaštva i njega ova kriza jednostavno čisti. Samo viši srednji sloj može se nazvati tim imenom u punom smislu reči. Kad Tadić kaže da je išao Srbijom i video srednji sloj, to znači da on nije nestao, ali je istanjen i prilično osiromašen. Čak i kad materijalno ugrozite profesora, lekara ili sudiju, ostaju neki kulturni standardi života. Ali, dominacijom ove partokratije i defektne demokratije, svi oni koji nisu u toj piramidi, imaju daleko manje mogućnosti. To nije samo naša specifičnost, to je veliki svetski trend – opisuje Stojiljković.

Zaista, čak i veoma razvijene postindustrijske zemlje suočavaju se sa donekle sličnim procesima kao i Srbija. Masovni otkazi i, kao posledica toga, sve veća platežna nemoć, problem je sa kojim se suočila i najmoćnija država – SAD. Svakodnevno, mnoge američke porodice bivaju po kratkom postupku iseljavane iz svojih kuća, jer nisu više u stanju da otplaćuju kreditne rate. Prelivanje američke krize u ostatak sveta, dodatno je zaoštrilo probleme u zemljama poput Srbije, koje su tek počele da pokazuju znake oporavka privrede, dodaje Stojiljković:

– Najviše su ugroženi pripadnici državne administracije i zaposleni u klasičnoj industriji. A upravo je srednji sloj osnova za razvoj demokratije, nasuprot upravljačkim slojevima kojima najviše odgovara instrumentalizacija. Često i ne želimo da vidimo tu vrstu bede koja unižava, koja smanjuje sve moralne i socijalne standarde. Umesto jedne dominantne partije, koja je mislila da će trajati vekovima, došli smo u situaciju da imamo neku vrstu partijskog kartela na vlasti, čime se ugrožavaju gornji srednji slojevi, njihovi profesionalni standardi i mogućnost uticaja.

-----------------------------------------------------------

Kako je porodica Hristov kupila prva kola

Šta se u nekadašnjoj Jugoslaviji podrazumevalo pod srednjim slojem svedoči penzionerski bračni par Bogoljub i Vojka Hristov, kojima je sada po 70 godina. Oboje su ceo radni vek proveli u vojsci i za sebe tvrde da su autentični predstavnici tadašnjeg srednjeg sloja:

– Rođen sam u Dimitrovgradu, a poslednjih 40 godina živim u Beogradu. Završio sam gimnaziju u Dimitrovgradu, Vojnu akademiju u Beogradu, Ekonomski fakultet u Sarajevu, a magistrirao sam na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Po činu sam pukovnik. Radio sam i u vojnom novinarstvu, desetak godina bio glavni urednik časopisa „Pozadina”, a potom deceniju i po predavao na Vojnoj akademiji. U penziji sam već 12 godina. Kada sam 1970. dobio prekomandu iz Sarajeva u Beograd, posle pet godina uselili smo se u svoj stan. Tada mi je bilo 35. Ubrzo sam dobio čin majora, a pre četrdesete godine i novi, trosoban stan u Beogradu. Stekli smo 1977. plac kod Surčina, gde sada provodimo dosta vremena. Iste godine smo preko „Jugotursa” putovali u Lenjingrad i Moskvu. Svake godine smo išli na more, u vojna odmarališta na Jadranu. Posebno smo voleli romantične odlaske na Bled, a odatle i dalje, do Klagenfurta ili Treviza – seća se Hristov.

Od plate su, objašnjava bivši oficir JNA, mogli da podmire sve životne potrebe i da odškoluju sina.

– Uštedeo sam i za automobil od svoje plate, „zastavu 1300”, koji sam kupio 1970. godine i vozio ga 17 godina. Onda sam 1987. kupio „zastavu 128” i nju sam vozio do pre dve godine. Godinama sam izdržavao i roditelje na selu. Mogli smo sebi da priuštimo omiljene odlaske u pozorište i bioskop, česte izlete po Srbiji. Kada su počeli ratovi i sankcije, naš sin je napustio zemlju. Već 20 godina radi u Varšavi, u velikoj inostranoj kompaniji, gde je jedan od vodećih direktora. Da nije njega, danas bismo teško živeli. Kao i naš komšija, takođe penzionisano vojno lice, koji pod stare dane mora da izdržava još četvoro nezaposlenih. Mi im doturimo ponešto, ali to nije dovoljno. Čini mi se da je država u začaranom krugu, jer proizvodnja ne može nikako da se pokrene. Više trošimo nego što zarađujemo, a trošimo veoma malo – kaže naš sagovornik, pukovnik i magistar ekonomije.

---------------------------------------

KARLOV UGAO

. Kad nam padne komad hleba iz ruku, uvek pada na srednji sloj.

. Regularan građanin je samo onaj  u srednjim godina, prosečne visine i težine i prosečnih primanja.

. Uništeni građanski sloj je dopunjen dobrovoljcima iz redova radnika i seljaka.

. Srednji sloj ne juri kabogatom, nego beži od siromašnog sloja.

. Ja sam onaj nulti građanin: niti šta tražim, niti mi šta daju.

. Oni u sredini ne veruju onima dole, a zavide onima gore.

. Prosečni su na pola puta od siromašnog ka bogatom društvu. I obrnuto.

Dragutin Minić