Republika Hrvatska je članica NATO saveza i pri kraju procesa pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, i svoje spoljnopolitičke odluke donosi, između ostalog, i u dogovoru sa svojim saveznicima, ali se ne skriva iza njih, ili iza ćutnje, kaže u razgovoru za „Politiku” Željko Kuprešak, ambasador Hrvatske u Srbiji, odgovarajući na optužbe ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da se njegova zemlja pojavila na Međunarodnom sudu pravde zbog pritisaka kojima je bila izložena proteklih meseci. O tome je proteklih dana pisao i zagrebački „Jutarnji list” koji je, pozivajući se na izvore u državnom vrhu, objavio da je Hrvatska pred Međunarodnim sudom u Hagu zastupala pravo Kosova na nezavisnost, između ostalog, i jer „vraća dug” Sjedinjenim Američkim Državama koje su rešile problem slovenačke blokade hrvatskih pristupnih pregovora sa EU.

„Kao odgovoran član međunarodne zajednice, podjednako uživate prava i snosite odgovornost za svoje odluke i učešće u aktivnostima i životu te zajednice. Republika Hrvatska je jedna od 64 zemlje koje su priznale Kosovo i procenila je da je pitanje korektnog i poštenog odnosa prema svim stranama u procesu da jasno iskaže argumente zbog čega je to učinila. A sud neka donese svoje mišljenje”, kaže ambasador Kuprešak.

Kako komentarišete izjavu ministra Jeremića da je Hrvatska svojim istupom pred ovim sudom u kome je tvrdila da su po Ustavu iz 1974. godine pokrajine imale status republika pa samim tim i pravona otcepljenje, otvorila pitanje statusa Vojvodine?

Žao nam je ako je bilo ko, uključujući ministra Jeremića, izvukao zaključak da Hrvatska povlači bilo kakve paralele između statusa Vojvodine i situacije s Kosovom, jer to nije tačno. Predstavnica Republike Hrvatske pred Sudom jasno je rekla da Kosovo smatra slučajem „sju generis” koji je rezultat jedinstvene situacije raspada bivše federalne države i dugog perioda upravljanja Kosovom od strane međunarodne zajednice. Što se tiče Vojvodine, Republika Hrvatska se apsolutno nikada nije i neće mešati u unutrašnja pitanja Republike Srbije. Mi smo dve susedne zemlje koje su upućene jedna na drugu, i stabilnost Srbije je od najvećeg interesa i za Hrvatsku.

Nije li upravo priznanje Kosova i odbrana tog stava u Hagu mešanje u unutrašnje stvari Srbije?

Ne. Po Rezoluciji 1244 upravljanje Kosovom preuzela jemeđunarodna zajednica i određivanje statusa Kosova bilo je predmet multilateralnih pregovora, u kojima su učestvovale i velike sile. Kada je Kosovo već proglasilo nezavisnost, Republika Hrvatska je u zajedničkoj deklaraciji s Mađarskom i Bugarskom donela odluku o priznanju, pošto su to već bile učinile SAD i gotovo sve zemlje EU .

 Da li očekujete da će ipak doći do daljeg pogoršanjaodnosa sa Beogradom?

Ne očekujemo i naravno da ne želimo pogoršanje odnosa, jer smatramo da za to nema razloga. Ponavljam, naš je stav da je puno korektnije obrazložiti zbog čega je donesena neka odluka, nego to prećutati. Dobri odnosi između Zagreba i Beograda od vitalnog su značaja za stabilnost i napredak ovog dela Evrope i to je činjenica koju prepoznaju svi kojima je stalo do prosperiteta i integracije ove regije u Evropsku uniju. Imamo obavezu prema svojim građanima, prema svojim susedima, ali i prema Evropi. Trebamo otvoreno razgovarati o problemima, trebamo ih s puno dobre volje rešavati, i trebamo uporno raditi na napretku ne samo naših uzajamnih odnosa, nego i cele regije.

J. Cerovina