Република Хрватска је чланица НАТО савеза и при крају процеса преговора за чланство у Европској унији, и своје спољнополитичке одлуке доноси, између осталог, и у договору са својим савезницима, али се не скрива иза њих, или иза ћутње, каже у разговору за „Политику” Жељко Купрешак, амбасадор Хрватске у Србији, одговарајући на оптужбе министра спољних послова Вука Јеремића да се његова земља појавила на Међународном суду правде због притисака којима је била изложена протеклих месеци. О томе је протеклих дана писао и загребачки „Јутарњи лист” који је, позивајући се на изворе у државном врху, објавио да је Хрватска пред Међународним судом у Хагу заступала право Косова на независност, између осталог, и јер „враћа дуг” Сједињеним Америчким Државама које су решиле проблем словеначке блокаде хрватских приступних преговора са ЕУ.

„Као одговоран члан међународне заједнице, подједнако уживате права и сносите одговорност за своје одлуке и учешће у активностима и животу те заједнице. Република Хрватска је једна од 64 земље које су признале Косово и проценила је да је питање коректног и поштеног односа према свим странама у процесу да јасно искаже аргументе због чега је то учинила. А суд нека донесе своје мишљење”, каже амбасадор Купрешак.

Како коментаришете изјаву министра Јеремића да је Хрватска својим иступом пред овим судом у коме је тврдила да су по Уставу из 1974. године покрајине имале статус република па самим тим и правона отцепљење, отворила питање статуса Војводине?

Жао нам је ако је било ко, укључујући министра Јеремића, извукао закључак да Хрватска повлачи било какве паралеле између статуса Војводине и ситуације с Косовом, јер то није тачно. Представница Републике Хрватске пред Судом јасно је рекла да Косово сматра случајем „сју генерис” који је резултат јединствене ситуације распада бивше федералне државе и дугог периода управљања Косовом од стране међународне заједнице. Што се тиче Војводине, Република Хрватска се апсолутно никада није и неће мешати у унутрашња питања Републике Србије. Ми смо две суседне земље које су упућене једна на другу, и стабилност Србије је од највећег интереса и за Хрватску.

Није ли управо признање Косова и одбрана тог става у Хагу мешање у унутрашње ствари Србије?

Не. По Резолуцији 1244 управљање Косовом преузела јемеђународна заједница и одређивање статуса Косова било је предмет мултилатералних преговора, у којима су учествовале и велике силе. Када је Косово већ прогласило независност, Република Хрватска је у заједничкој декларацији с Мађарском и Бугарском донела одлуку о признању, пошто су то већ биле учиниле САД и готово све земље ЕУ .

 Да ли очекујете да ће ипак доћи до даљег погоршањаодноса са Београдом?

Не очекујемо и наравно да не желимо погоршање односа, јер сматрамо да за то нема разлога. Понављам, наш је став да је пуно коректније образложити због чега је донесена нека одлука, него то прећутати. Добри односи између Загреба и Београда од виталног су значаја за стабилност и напредак овог дела Европе и то је чињеница коју препознају сви којима је стало до просперитета и интеграције ове регије у Европску унију. Имамо обавезу према својим грађанима, према својим суседима, али и према Европи. Требамо отворено разговарати о проблемима, требамо их с пуно добре воље решавати, и требамо упорно радити на напретку не само наших узајамних односа, него и целе регије.

Ј. Церовина