Vreme do donošenja odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova proteći će u očekivanjima i međusobnim pritiscima zainteresovanih strana da se odluka protumači na njima odgovarajući način. Državni vrh Srbije aktuelizovao je stav da je trenutni status prelazan i privremen. Šef diplomatije Vuk Jeremić je u vreme početka rasprave u Hagu rekao da očekuje kako će ocena Suda otvoriti mogućnost za postizanje kompromisa o budućem statusu Kosova.

Nekoliko dana ranije, govoreći u SANU, predsednik Boris Tadić je naglasio da je danas Srbiji potrebna inovativnost u vođenju pregovora oko statusa Kosova i Metohije, ali i u međunarodnoj politici i svim drugim važnim oblastima. „Onaj ko nije naučio jednostavnu lekciju da rigidan, krut i preterano tradicionalan pristup, koji nije dao rezultate, ne može da bude ponovljen ni u budućnosti, gubi pravo i legitimitet da obavlja posao u sadašnjosti“, rekao jeTadić.

Da li će zaista biti pregovora sa kosovskim Albancima i o čemu bi sve moglo da se razgovora, za sada se samo nagađa.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da bi voleo da predsednik Tadić, kada govori o pregovorima, misli na životne stvari, poput sprečavanja širenja droge po studentskom domu u Mitrovici, uspostavljanju normalnih ekonomskih tokova, slobodi kretanja i razmeni podataka. „Ali znam da on misli na nove statusne pregovore koji su nemogući zato što sud u Hagu ne daje obavezujuće mišljenje, a preporuku za njihovo pokretanje neće dati ni sudije ni Savet bezbednosti UN“, kaže Janjić.

Kosovski Albanci pristaju da razgovaraju sa Srbijom kao susednom državom i rado bi pregovarali o praktičnim pitanjima, rečeno je „Politici“ u kabinetu kosovskog premijera Hašima Tačija i naglašeno da nikakvo savetodavno mišljenje to neće promeniti.

Međutim, savetodavno mišljenje suda u Hagu, i ako bude neodređeno, proizvešće određene političke konsekvence, smatra državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović. „Nisam optimista da će do razgovora doći brzo, ali nesumnjivo je da će Međunarodni sud pravde i njegova odluka uticati na razmišljanja u tom pravcu. Mislim da će međunarodne misije na KiM direktno ili indirektno pomoći da do tih razgovora dođe, pošto ovaj tranzicioni status nosi mnogo problema, koji ne mogu da se rešavaju direktivama niti odlukama mađunarodnih predstavnika na terenu“, kaže državni sekretar.

Na primedbu da je šef diplomatije Skender Hiseni i tokom rasprave u Hagu rekao da su „oni koji žele da obnove pregovore ili nesvesni situacije na terenu ili žele da stvore haos u regionu, pošto su Kosovo priznale sve susedne države, osim Srbije“. Ivanović kaže da se moraju steći uslovi da sa obe strane stola sednu političke elite koje su spremne da naprave istorijski kompromis. „Mislim da međunarodna zajednica već radi na tome i da će se sadašnja garnitura u Prištini promeniti“, kaže Ivanović.

O nesumnjivom uticaju međunarodnih faktora na Kosovu govori i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda. On razume zašto prištinska strana nema nikakve želje da to pitanje ponovo otvara, ali dodaje da Kosovo još nije deo međunarodnih institucija, osim finansijskih, i da će sigurno doći do saznanja da mora da se razgovara o nerešenim pitanjima. „Status je za nas nerešeno pitanje, ali takođe i niz praktičnih pitanja. Sever Kosova je dodatno nerešeno pitanje. Čini mi se da je u ovom slučaju bitan proces, metod, volja, da se radi u skladu sa evropskim vrednostima mira i stabilnosti“, kaže Vejvoda.

Bez obzira na to da li „inovativni pristup pregovorima“ shvatali kao Bajdenov predlog da se ne produbljuju problemi oko kojih ne možemo da se dogovorimo (dakle da se razgovara o svakodnevnim, životnim problemima) ili nameru da se Kosovo podeli (kako srpsku poziciju vidi britanski „Ekonomist“), Srbi i kosovski Albanci će morati da počnu da razgovaraju.

Biljana Mitrinović

-----------------------------------------------------------

Vejvoda: Razgovarati evropskim jezikom

Činjenica je da su svi akteri na Balkanu odlučni u dve stvari: prva su evropske integracije, a druga je da se sve rešava diplomatskim, legalnim i institucionalnim putem. To daje nekakve izglede da možda može da se nađe pre svega mesto gde se razgovara, a potom možda i nekakav zajednički jezik, da se pre svega rešavaju one životne stvari, a onda iz njih proizlazi nešto što je komplikovanije i što nazivamo pitanjem statusa.

-----------------------------------------------------------

Janjić: Nema podrške za normalizaciju

Nemoguće je sa ovom koalicijom i pozicijom u koju su došli uraditi nešto novo. Segmente tog novog imamo već danas: to je sporazum sa Euleksom koji je potpisao ministar Dačić, a kojim je prednost data životnim potrebama ljudi za bezbednošću, normalnom ekonomijom i slobodom. Ali vidimo da Dačić nema potpunu podršku ni u vladi, a ni u javnosti, da bi taj segment mogao da se proširi. Već na prvom koraku, kada je na prelazu Merdare trebalo pokazati pasoš, počela je strašna buka.