Nuklearni preporod najupečatljivije je obeležje novog energetskog poretka.

Da li je uranijum panaceja (sveisceljujući lek) 21. veka, u čijoj se najmanjoj čestici (pre dva i po hiljadugodišta Demokrit iz Abdere obznanio je da je nevidljivi atomos nedeljiv) krije deset miliona puta više energije nego u sabratu iz uglja?

Između kupanja u znoju (sveopšteg otopljenja) i dreždanja u mraku (pomanjkanja struje), najrazvijenije i najmnogoljudnije zemlje naveliko zidaju nove nuklearne elektrane. Od najstarije u Obninsku (Rusija), iz koje su atomski kilovati potekli 27. juna 1954. godine, do danas je u svetu sagrađeno 436 mirnodopskih reaktora, postrojenja u kojima se bombardovanjem jezgara obogaćenog uranijuma 235 (preradom se iznos prirodnog hemijskog elementa poveća sa 0,7 na 4-5 odsto) proizvodi električna struja.

Statistički iskazano: zadovoljava se 15 odsto (ili 372.000 megavata) sadašnjih svetskih potreba.

Moratorijum iz 1989.

Prema najsvežijim podacima iz januara, uveliko se gradi pedesetak, a predviđa se da u sledećih deset godina otpočne izgradnja 130 (ili više). U stručnim razmatranjima u opticaju je da započne zidanje još 200! Nuklearna industrija, ocenjuju upućeni, napreduje krupnim korakom (najbrže u Aziji), što nije ništa drugo do – veliki preporod.

Poslužimo li se najvišim procenama Svetskog nuklearnog udruženja, Kina bi na izmaku 21. stoleća trebalo da ima 2.800 reaktora iz kojih ističu kilovati, Indija 2.750, SAD 1.200, Brazil 330 i Rusija 200. A ceo svet, čak, 9.137! (Pojedinačna elektrana ima, najčešće, dva, četiri ili šest blokova-reaktora.) Zašto su nuklearke ponovo na ceni?

Prvo, ubrzano umnožavanje stanovništva (danas 6,6 a 2050. godine 9 milijardi) udvostručiće potrošnju struje do 2030. Drugo, sveopšte otopljenje, pretežno pospešeno (i pogoršano) gasovima „staklene bašte”, a najviše ugljen-dioksidom. Treće, sve veća potrošnja (i potražnja) u brzorastućim mnogoljudnim ekonomijama (Kina, Indija...). Četvrto, poskupljenje fosilnih goriva iz godine u godinu, a najpre nafte i prirodnog gasa. Peto, dugoročna dostupnost jeftinog uranijuma. I da ne nabrajamo.

Okružena nuklearkama u susedstvu (19 reaktora u pogonu i četiri u izgradnji), Srbija i odoleva i okleva. Samu sebe je uzaptila iza zakonskog „kineskog zida”, kao jedna od retkih zemalja u svetu koja je izglasala moratorijum na gradnju 1989, u predvečerje raspada SFRJ! S vremena na vreme, odjekne usamljeni glas da u atomskim kilovatima valja potražiti spas, ali ga brže-bolje ućutkaju javno iskazana osporavanja i strahovanja. Često nedovoljno potkrepljena proverenim činjenicama i pouzdanim predviđanjima.

Tako je na samom izmaku 2009. očas poreknuta izjava ruskog ambasadora u Beogradu, Aleksandra Konuzina, da će Rusija, po svemu sudeći, pomoći Srbiji da sagradi svoj nuklearni prvenac za proizvodnju struje. To nije uključeno u energetsku strategiju do 2015. i kraj! Potajne nade „nuklearnih lobista”, kako ih nepopustljivi „nuklearni ikonoborci”podsmešljivo i podrugljivo zovu, po ko zna koji put su se raspršile kao mehur od sapunice.

Rasipanje energije

U proračunima domaće energetske potrošnje do 2020. valja započeti od utvrđivanja očekivanog nacionalnog dohotka (industrijski rast) i željenog standarda građana. Ako je jedna mera 12.000 dolara društvenog proizvoda po stanovniku, neophodno je – prema grubim procenama – deset puta više instalisane snage, imajući u vidu strukturu domaće privrede.Na uglednom skupu, pre šest leta upriličenom, jasno i glasno je upozoreno da će našoj zemlji nedostajati 10.000 megavata energije! Odakle ih podmiriti?

Obim i sastav neobnovljivih energetskih rezervi su veoma nepovoljni: nafte i gasa, kvalitetnih energenata, ima jedva jedan odsto u (bilansnim) rezervama, preostalih 99 odsto čine razne vrste uglja, u kojem preovlađuje niskokvalitetni lignit (92 procenta ukupnih rezervi), pretežno u površinskim kopovima.

Uz sadašnji tempo sagorevanja u termoelektranama, domaće naslage uglja, bez Kosmeta, potrajaće oko 50 godina, a preostale reke, kad se zajaze, davaće još 15 odsto u poređenju sa sadašnjom ukupnom isporukom električne energije.

Voda je najznatniji obnovljivi izvor, koji nije iskorišćen u slivu Morave i delom na Dunavu, Drini, Limu i na oko 900 rečica i potoka, što predstavlja nešto više od 40 odsto ukupne prirodne snage. Preostali (biomasa, geotermalna, sunčeva itd.) mogli bi da budu, prema mišljenju stručnjaka, važna i korisna dopuna, uz prilična ulaganja i kreditne olakšice.

Za razliku od razvijenih zemalja, energetski siromašna Srbija je veliki rasipnik: troši kudikamo više električne energije na grejanje stanova i poslovnih zgrada i po jedinici proizvoda.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Ukratko

. Iz Srednjeg veka upadamo direktno u atomsko doba.

. Šta će nam novi energenti? Mi smo ludi kao struja.

. Nije više Srbija do Tokija, nego Srbija do Hirošime.

 

Dragutin Minić Karlo