Nuklearka u Srbiji – da ili ne?
Pet puta „ne” za NE
Koji su to postojeći razlozi protiv gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji?
Prvo, pre nego što se i pomisli na izgradnju prve nuklearne elektrane, morala bi da se napravi temeljna naučna studija potreba Srbije za električnom energijom u sledećih, bar, 40 godina, koliko iznosi radni vek nuklearne elektrane, tj. Drugih mogućih izvora energije: hidro, ugalj, gas, biomasa, tople podzemne vode, sunce, vetar i drugi i mera smanjenja neracionalnog korišćenja energije.
Drugo, mi se i dalje nalazimo na politički trusnom području. Na njemu bi, kao i na svakom drugom takve prirode, Ujedinjene nacije morale da zabrane gradnju nuklearnih elektrana i drugih postrojenja visoke radioaktivnosti. Živimo u svetu organizovanog međunarodnog terorizma u kojem diverzija na nuklearnu elektranu može da uzrokuje strahovite posledice.
Treće, Srbiju bi već samo jedna nuklearna elektrana dovela u političku i ekonomsku zavisnost, tj. u stanje ucenjenosti na dugi niz godina. Mi ne možemo da pravimo nuklearno gorivo, niti da prerađujemo ono isluženo. Nuklearni otpad nemamo gde da odlažemo, a da ozbiljno ne ugrozimo našu životnu sredinu. Dovoljno je da kažem da taj problem još ni Amerika nije rešila. Zbog toga u njoj i sada vlada moratorijum na gradnju novih nuklearnih elektrana.
Četvrto, mi ne raspolažemo ljudima od struke koji bi mogli da rukovode i rade na nuklearkama. Snage novijih postrojenja iznose 1.000 i više megavata, tj. 100 i više puta su veće od snage nekadašnjeg RA reaktora u „Vinči”! Na osnovu postojećih saznanja o problemima odlaganja visokoradioaktivnog otpada „Vinčinog”eksperimentalnog reaktora RA i njegovog dekomisioniranja, možemo da zamislimo kako bi izgledale odgovarajuće stostruko veće tegobe s nekom „ekonomski isplativom”nuklearnom elektranom. Još niko ne zna koliko bi moglo da košta njeno dekomisioniranje (rastavljanje) i koliko dugo bi ono trajalo u našim uslovima. Upravo sada prisustvujemo porođajnim mukama prepakovanja isluženog nuklearnog goriva „Vinčinog”reaktora na čemu, po mom mišljenju, radi grupa ljudi nedoučenih tom ozbiljnom i opasnom poslu.
Peto, poslednje i, možda, najvažnije. Trenutno našu najslabiju „kariku”predstavlja odsustvo neophodnog morala i odgovornosti za preduzimanje rizičnog iskoraka u domen nuklearne energetike. Ko bi posle svega što se desilo sa istinom o zračenju u našoj zemlji u vreme černobiljske katastrofe i posle nje mogao da poveruje da ćemo se odgovorno ponašati posedujući nuklearne elektrane. Setimo se da smo nedavno bili svedoci iznošenja „kapitalnih ideja”o razbijanju „Vinče”, o nekoj „zelenoj Vinči”. A zatim, skorije, urušavanja značaja nauke u Srbiji i izostanka podrške već godinama. Posledice toga predstavljaju katastrofalan odliv mladih stručnjaka u inostranstvo, zatvaranje katedre za tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na kojoj su školovani naši „nuklearci”!
Poslednji komentari
Поштовани колега Ајдачићу, узалудно је и донкихотско супротстављање градњи нуклеарних електрана у чему сте доследни већ годинама. Све аналиѕе у свету покаѕују да се даљи напредак на земљи, усаглашен са њеним природним капацитетима, не може постићи без коришћења и ове врсте извора за производњу неопхпдне електричне енергије. Данас се за то користе термички реактори треће генераци-
је, сутра брзи реактори четврте генерације а у догледној будућности и термонуклеарни реактори, чији је развој у пуном замаху. Ако се овако настави у далекој будућности на ред ће доћи и коришћење нуклеонске енергије. То је сагласно тврдњи коју је пре око четрдесет година исказао велики Руски научник Леонид Ка-
пица током боравка у Институту ВИНЧА, као гост Павла Савића. Када му је постављено питање о коришћењу сунчеве за производњу електричне енергије одговорио је: "Сунчева енергија је расута енергија, а у развоју извора енергије ишло се од извора мање ка изворима веће концентрације енергије по јединици масе.
Interesantno je sto Balkanse Drzavice,razmisljaju za kojekakve atomske centrale pa evo sad i Srbija.
A nisu napravili nikakve studije kakve prirodne resure poseduju na sopstvenim teritorijama, koje mnogo znace za energetski razvoj, na jedan savremeni i moderan nacin.Naime cela Evropa akcenat je stavila na alternativne tehnologije ili obnovljive izvore energije.A ovde razmislja se za atomske centrale, koje su nedopustive za takve male teritorije, u kojim nestrucan kadar prednjaci, a da nepricamo o bahatom i neodgovornom mentalitetu.Naime Srbija ima ogroman broj suncanih dana,a da nepricamo o snazi vetra,kapacitet bio goriva je isto tako dosta dobar.Treba samo dobre zakonske regulative kako bi se ovi prirodni izvori iskoristili, a stime omogucilo investiranje gragana Srbije u ovaj energetski sektor.Stime dobili bi se nova radna mesta, puno vise nego u atomskoj centrali.Samo za podatak da je Nemacka samo u solarnoj bransi stvorila 200000 novih radnih mesta.Pa sad razmislite dobro.
Све што је могуће да се поквари једном да се поквари мора. А шта ће да буде кад се поквари нуклеарка. Ваљда онај ко је прави размишља: мене тада више бити неће, па нека буде шта хоће. Људи, није нуклеарка шаргарепа, па ако се поквари, мало смрди, али нхе убија. Људи су невероватнхи и себични.