Нуклеарка у Србији – да или не?
Пет пута „не” за НЕ
Који су то постојећи разлози против градње нуклеарних електрана у Србији?
Прво, пре него што се и помисли на изградњу прве нуклеарне електране, морала би да се направи темељна научна студија потреба Србије за електричном енергијом у следећих, бар, 40 година, колико износи радни век нуклеарне електране, тј. Других могућих извора енергије: хидро, угаљ, гас, биомаса, топле подземне воде, сунце, ветар и други и мера смањења нерационалног коришћења енергије.
Друго, ми се и даље налазимо на политички трусном подручју. На њему би, као и на сваком другом такве природе, Уједињене нације морале да забране градњу нуклеарних електрана и других постројења високе радиоактивности. Живимо у свету организованог међународног тероризма у којем диверзија на нуклеарну електрану може да узрокује страховите последице.
Треће, Србију би већ само једна нуклеарна електрана довела у политичку и економску зависност, тј. у стање уцењености на дуги низ година. Ми не можемо да правимо нуклеарно гориво, нити да прерађујемо оно ислужено. Нуклеарни отпад немамо где да одлажемо, а да озбиљно не угрозимо нашу животну средину. Довољно је да кажем да тај проблем још ни Америка није решила. Због тога у њој и сада влада мораторијум на градњу нових нуклеарних електрана.
Четврто, ми не располажемо људима од струке који би могли да руководе и раде на нуклеаркама. Снаге новијих постројења износе 1.000 и више мегавата, тј. 100 и више пута су веће од снаге некадашњег РА реактора у „Винчи”! На основу постојећих сазнања о проблемима одлагања високорадиоактивног отпада „Винчиног”експерименталног реактора РА и његовог декомисионирања, можемо да замислимо како би изгледале одговарајуће стоструко веће тегобе с неком „економски исплативом”нуклеарном електраном. Још нико не зна колико би могло да кошта њено декомисионирање (растављање) и колико дуго би оно трајало у нашим условима. Управо сада присуствујемо порођајним мукама препаковања ислуженог нуклеарног горива „Винчиног”реактора на чему, по мом мишљењу, ради група људи недоучених том озбиљном и опасном послу.
Пето, последње и, можда, најважније. Тренутно нашу најслабију „карику”представља одсуство неопходног морала и одговорности за предузимање ризичног искорака у домен нуклеарне енергетике. Ко би после свега што се десило са истином о зрачењу у нашој земљи у време чернобиљске катастрофе и после ње могао да поверује да ћемо се одговорно понашати поседујући нуклеарне електране. Сетимо се да смо недавно били сведоци изношења „капиталних идеја”о разбијању „Винче”, о некој „зеленој Винчи”. А затим, скорије, урушавања значаја науке у Србији и изостанка подршке већ годинама. Последице тога представљају катастрофалан одлив младих стручњака у иностранство, затварање катедре за техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, на којој су школовани наши „нуклеарци”!
Последњи коментари
Поштовани колега Ајдачићу, узалудно је и донкихотско супротстављање градњи нуклеарних електрана у чему сте доследни већ годинама. Све аналиѕе у свету покаѕују да се даљи напредак на земљи, усаглашен са њеним природним капацитетима, не може постићи без коришћења и ове врсте извора за производњу неопхпдне електричне енергије. Данас се за то користе термички реактори треће генераци-
је, сутра брзи реактори четврте генерације а у догледној будућности и термонуклеарни реактори, чији је развој у пуном замаху. Ако се овако настави у далекој будућности на ред ће доћи и коришћење нуклеонске енергије. То је сагласно тврдњи коју је пре око четрдесет година исказао велики Руски научник Леонид Ка-
пица током боравка у Институту ВИНЧА, као гост Павла Савића. Када му је постављено питање о коришћењу сунчеве за производњу електричне енергије одговорио је: "Сунчева енергија је расута енергија, а у развоју извора енергије ишло се од извора мање ка изворима веће концентрације енергије по јединици масе.
Interesantno je sto Balkanse Drzavice,razmisljaju za kojekakve atomske centrale pa evo sad i Srbija.
A nisu napravili nikakve studije kakve prirodne resure poseduju na sopstvenim teritorijama, koje mnogo znace za energetski razvoj, na jedan savremeni i moderan nacin.Naime cela Evropa akcenat je stavila na alternativne tehnologije ili obnovljive izvore energije.A ovde razmislja se za atomske centrale, koje su nedopustive za takve male teritorije, u kojim nestrucan kadar prednjaci, a da nepricamo o bahatom i neodgovornom mentalitetu.Naime Srbija ima ogroman broj suncanih dana,a da nepricamo o snazi vetra,kapacitet bio goriva je isto tako dosta dobar.Treba samo dobre zakonske regulative kako bi se ovi prirodni izvori iskoristili, a stime omogucilo investiranje gragana Srbije u ovaj energetski sektor.Stime dobili bi se nova radna mesta, puno vise nego u atomskoj centrali.Samo za podatak da je Nemacka samo u solarnoj bransi stvorila 200000 novih radnih mesta.Pa sad razmislite dobro.
Све што је могуће да се поквари једном да се поквари мора. А шта ће да буде кад се поквари нуклеарка. Ваљда онај ко је прави размишља: мене тада више бити неће, па нека буде шта хоће. Људи, није нуклеарка шаргарепа, па ако се поквари, мало смрди, али нхе убија. Људи су невероватнхи и себични.