Nuklearni preporod najupečatljivije je obeležje novog energetskog poretka. Da li je uranijum panaceja (sveisceljujući lek) 21. veka, u čijoj se najmanjoj čestici (pre dva i po hiljadugodišta Demokrit iz Abdere obznanio je da je nevidljivi atomos nedeljiv) krije deset miliona puta više energije nego u sabratu iz uglja? Između kupanja u znoju (sveopšteg otopljenja) i dreždanja u mraku (pomanjkanja struje),...

Srbija ima dovoljno vremena da razmisli i odluči da li će graditi svoju prvu nuklearnu elektranu ili neće, smatra prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu za energetiku i rudarstvo i ugledni stručnjak za ovu oblast na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Hoćemo li povremeno dreždati u mraku ove zime? Kakva je energetska „krvna slika” Srbije? Koje su nam glavne...

Svetska energetska potrošnja je opala 2009. godine, prvi put posle 1981. Ali će do 2030. zahtevi za novim kilovatima porasti 40 odsto u odnosu na 2007. Fosilna goriva ostaju preovlađujući izvor: do 2030. potrebe za za naftom porašće 24, za ugljem 53, a za prirodnim gasom 42 odsto! Kina će, ubrzo posle 2025, prevazići SAD i postati najveći potrošač nafte i gasa (prvashodno iz uvoza), Japan će...

Koji su to postojeći razlozi protiv gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji? Prvo, pre nego što se i pomisli na izgradnju prve nuklearne elektrane, morala bi da se napravi temeljna naučna studija potreba Srbije za električnom energijom u sledećih, bar, 40 godina, koliko iznosi radni vek nuklearne elektrane, tj. Drugih mogućih izvora energije: hidro, ugalj, gas, biomasa, tople podzemne vode, sunce,...

Ukoliko želi da uhvati priključak s razvijenim delom sveta, Srbija će u godinama koje dolaze morati da izgradi desetak nuklearnih reaktora (elektrana) na svojoj teritoriji, jer trenutna globalna politika, imajući u vidu negativne klimatske promene na planeti, favorizuje proizvodnju i primenu ovog tipa energije. To je stav našeg poznatog fizičara dr Krunoslava Subotića, nosioca zvanja zaslužni...