politika
За уторак 16. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 
Нуклеарка у Србији – да или не?

Киловати из цепања језгра уранијума задовољавају 15 одсто светских потреба за струјом, чија ће се потрошња до 2030. године – захваљујући убрзаном умножавању становништва – удвостручити!

Нуклеарни препород најупечатљивије је обележје новог енергетског поретка. Да ли је уранијум панацеја (свеисцељујући лек) 21. века, у чијој се најмањој честици (пре два и по хиљадугодишта Демокрит из Абдере обзнанио је да је невидљиви атомос недељив) крије десет милиона пута више енергије него у сабрату из угља? Између купања у зноју (свеопштег отопљења) и дреждања у мраку (помањкања струје),...


Интервју: проф. др Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству енергетике и рударства
Питање коришћења нуклеарне енергије се из сасвим нејасних разлога мистификује

Србија има довољно времена да размисли и одлучи да ли ће градити своју прву нуклеарну електрану или неће, сматра проф. др Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству за енергетику и рударство и угледни стручњак за ову област на Електротехничком факултету у Београду. Хоћемо ли повремено дреждати у мраку ове зиме? Каква је енергетска „крвна слика” Србије? Које су нам главне...


Светска енергетска потрошња је опала 2009. године, први пут после 1981. Али ће до 2030. захтеви за новим киловатима порасти 40 одсто у односу на 2007. Фосилна горива остају преовлађујући извор: до 2030. потребе за за нафтом порашће 24, за угљем 53, а за природним гасом 42 одсто! Кина ће, убрзо после 2025, превазићи САД и постати највећи потрошач нафте и гаса (првасходно из увоза), Јапан ће...


Који су то постојећи разлози против градње нуклеарних електрана у Србији? Прво, пре него што се и помисли на изградњу прве нуклеарне електране, морала би да се направи темељна научна студија потреба Србије за електричном енергијом у следећих, бар, 40 година, колико износи радни век нуклеарне електране, тј. Других могућих извора енергије: хидро, угаљ, гас, биомаса, топле подземне воде, сунце,...


Очекује се да за 50 година у свету буде 1.700 нуклеарних електрана. То значи да, ако се нађете на било ком месту на планети, у кругу од 100 километара имаћете једну нуклеарну електрану, сматра познати физичар др Крунослав Суботић

Уколико жели да ухвати прикључак с развијеним делом света, Србија ће у годинама које долазе морати да изгради десетак нуклеарних реактора (електрана) на својој територији, јер тренутна глобална политика, имајући у виду негативне климатске промене на планети, фаворизује производњу и примену овог типа енергије. То је став нашег познатог физичара др Крунослава Суботића, носиоца звања заслужни...

Атомски препород

Интервју: проф. др Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству енергетике и рударства
Нови киловати из угља

Милијарда без струје

Пет пута „не” за НЕ

Најмање десетак