Нуклеарни препород најупечатљивије је обележје новог енергетског поретка. Да ли је уранијум панацеја (свеисцељујући лек) 21. века, у чијој се најмањој честици (пре два и по хиљадугодишта Демокрит из Абдере обзнанио је да је невидљиви атомос недељив) крије десет милиона пута више енергије него у сабрату из угља? Између купања у зноју (свеопштег отопљења) и дреждања у мраку (помањкања струје),...

Србија има довољно времена да размисли и одлучи да ли ће градити своју прву нуклеарну електрану или неће, сматра проф. др Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству за енергетику и рударство и угледни стручњак за ову област на Електротехничком факултету у Београду. Хоћемо ли повремено дреждати у мраку ове зиме? Каква је енергетска „крвна слика” Србије? Које су нам главне...

Светска енергетска потрошња је опала 2009. године, први пут после 1981. Али ће до 2030. захтеви за новим киловатима порасти 40 одсто у односу на 2007. Фосилна горива остају преовлађујући извор: до 2030. потребе за за нафтом порашће 24, за угљем 53, а за природним гасом 42 одсто! Кина ће, убрзо после 2025, превазићи САД и постати највећи потрошач нафте и гаса (првасходно из увоза), Јапан ће...

Који су то постојећи разлози против градње нуклеарних електрана у Србији? Прво, пре него што се и помисли на изградњу прве нуклеарне електране, морала би да се направи темељна научна студија потреба Србије за електричном енергијом у следећих, бар, 40 година, колико износи радни век нуклеарне електране, тј. Других могућих извора енергије: хидро, угаљ, гас, биомаса, топле подземне воде, сунце,...

Уколико жели да ухвати прикључак с развијеним делом света, Србија ће у годинама које долазе морати да изгради десетак нуклеарних реактора (електрана) на својој територији, јер тренутна глобална политика, имајући у виду негативне климатске промене на планети, фаворизује производњу и примену овог типа енергије. То је став нашег познатог физичара др Крунослава Суботића, носиоца звања заслужни...