Premda su divlja gradnja i ljudski nemar počeli da gutaju nacionalne parkove i rezervate prirode država je odlučila da ih zaustavi tako što će nemilosrdno ukloniti sve objekte koji se nalaze na zaštićenim prirodnim dobrima. Iako su prijavljena 654 nelegalna objekta, zna se da ih na području Srbije ima mnogo više. Konačan broj znaće se posle 11. marta kada ističe rok za podnošenje zahteva za legalizaciju. Nijedna kuća u prvoj zoni zaštite neće dobiti građevinsku dozvolu. Sve što je građeno u drugoj i trećoj zoni, pre proglašenja mera zaštite, moći će da bude legalizovano. Građevine podignute posle toga, kao i one neprijavljene, biće porušene jer nacionalnim parkovima, kao što je Kopaonik, preti opasnost da izgube taj status.

– Kapaciteti Kopaonika su odavno prevaziđeni. Tamo ima nekoliko hiljada ležajeva viška. Kanalizacija se sliva niz padinu, a kvalitet pijaće vode je problematičan. O čišćenju planine ne brine dovoljno ni stanovništvo ni lokalna vlast. Stoga je priroda ozbiljno degradirana – kaže za „Politiku” Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Novim prostornim planom posebne namene je definisana zona zaštite, koja čak mora da bude povećana. S druge strane, dodaje naš sagovornik, mora se prihvatiti činjenica da je zbog različitih grešaka došlo do divlje gradnje. Ali pošto je prostornim planom utvrđeno šta, gde i kako može da se gradi, toga će morati svi da se pridržavaju.

– Intenzivirali smo inspekcijski nadzor i zatvorili nelegalna gradilišta jer su neka ušla u skijaške staze. Sigurno će sve biti vraćeno u pređašnje stanje. Postupak legalizacije ćemo raditi u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode koji treba da pruži posebne uslove za legalizaciju onih objekata koji mogu na bilo koji način da utiču na degradaciju prirode – navodi ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja uz napomenu da će legalizacija na zaštićenim prirodnim dobrima biti dugotrajan i mukotrpan posao.

Nagomilani problemi moraju da se rešavaju u saradnji sa opštinama i javnim službama, ukoliko se želi da Kopaonik zadrži status nacionalnog parka.

Lokalne samouprave, međutim, kao i u celoj Srbiji, kaže Dulić, gledaju da se ne zameraju investitorima ili da izbegnu da uđu u probleme koji podrazumevaju rad inspekcije, zatvaranje gradilišta i rušenje bespravnih objekata.

– Službe koje gazduju i koje imaju nadležnosti na Kopaoniku nisu uskladile odnose s velikim investitorima i još postoje statusno nedefinisane nadležnosti. U ovom trenutku postoji opasnost da se kompromituje turistički centar zato što se ne zna ko treba da čisti ulice ispred hotela „Grand” i „Konaci”, a ko u ostalim delovima naselja. Upozorio sam ih i predložio da se javne službe ujedine s privrednicima. To je privremeno rešenje. Za sistemsko, lokalne samouprave nemaju dovoljno administrativnih, stručnih i finansijskih kapaciteta – ističe naš sagovornik.

On kaže da je država spremna da finansira projekte koji će podrazumevati aktiviranje lokalnih zajednica. Tu se ne misli samo na očuvanje prirode nego i njeno iskorišćavanje (proizvodnja organske hrane, formiranje malih zajednica u selima u kojima bi se promovisao etno turizam, a ne samo elitni skijaški turizam).

– Moramo zadržati Kopaonik kao turistički centar o kome se vodi briga. On će se suočiti sa odlivom domaćih turista koji će u nacionalnim parkovima Austrije, Italije i Švajcarske videti kako se čuvaju prirodna dobra i potom zahtevati više standarde – ukazuje Dulić.

Slični problemi postoje i u ostalim nacionalnim parkovima. Kao dobar primer, osim Mokre gore u kojoj je u potpunosti uveden red, navodi Taru. Divlja gradnja je pretila da uništi ovu planinu, ali je zahvaljujući novom direktoru zaustavljena.

– Uvedeni su rendžeri koji sprečavaju dovoz građevinskog materijala. Kada bude uspostavljena eko taksa za motorna vozila punktovi za naplatu će poslužiti za kontrolu ulaza materijala. Tako nećemo moći da kažemo da je u Srbiji nemoguće uvesti red – smatra Dulić.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je uklonilo oko 250 nelegalnih kuća na Zavojskom jezeru, oko 150 na Uvcu. Sledeći na redu je Perućac.

– Građani moraju da shvate da država više neće opraštati divlju gradnju i ugrožavanje prirode. Upozoravali smo ih, ali su verovali da će uz pomoć veza uspeti da nešto „smuvaju” i dobiju dozvole. To više nije moguće. Zone zaštite su davno definisane i nećemo ih menjati. Svakome ko ima objekat za koji zna da neće moći da bude legalizovan bolje je da ga sam sruši nego da plaća da mi to učinimo. Nikome nije lako da krene u rušenje kuća. Ja ne volim to da radim. Žao mi je što je do toga došlo, ali to nije moja krivica – kaže naš sagovornik.

To nikako ne znači da će biti zabranjena svaka vrsta gradnje, ali ona mora biti planska. Namera države nije da otera ljude već da ih natera da shvate da održivim aktivnostima i razumnim korišćenjem prirodnih resursa seoska domaćinstva i male zajednice dobiju novu šansu da se razvijaju u ekonomsku pravcu.

– Nema sela u Evropi koje se nalazi u nacionalnom parku da nije iskoristilo priliku i od toga napravilo nešto dobro za sebe. Smeštaj, proizvodnja hrane i suvenira su stvari koje će privući ljude u prirodu i ponuditi im kvalitetan sadržaj, a lokalnom stanovništvu obezbediti prihod – smatra ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Marijana Avakumović

--------------------------------------------------------------

Ukratko

• Na Kopaoniku i Zlatiboru vozi se veleslalom kroz propise.

• Naša strana Kopaonika je nacionalni park, kosovska nacionalistički park.

• Na putu za Beograd, Crnogorci su okupirali Zlatibor.

• Naš izum: planinski vazduh oplemenjen mirisom roštilja.

• Opasno je dražiti divlje graditelje.

• I na veštačkom snegu ostaju tragovi krupnih zverki.

• Kopaonik i Zlatibor su nezadrživi. Uskoro će stići Kaluđericu.

Dragutin Minić Karlo