Премда су дивља градња и људски немар почели да гутају националне паркове и резервате природе држава је одлучила да их заустави тако што ће немилосрдно уклонити све објекте који се налазе на заштићеним природним добрима. Иако су пријављена 654 нелегална објекта, зна се да их на подручју Србије има много више. Коначан број знаће се после 11. марта када истиче рок за подношење захтева за легализацију. Ниједна кућа у првој зони заштите неће добити грађевинску дозволу. Све што је грађено у другој и трећој зони, пре проглашења мера заштите, моћи ће да буде легализовано. Грађевине подигнуте после тога, као и оне непријављене, биће порушене јер националним парковима, као што је Копаоник, прети опасност да изгубе тај статус.

– Капацитети Копаоника су одавно превазиђени. Тамо има неколико хиљада лежајева вишка. Канализација се слива низ падину, а квалитет пијаће воде је проблематичан. О чишћењу планине не брине довољно ни становништво ни локална власт. Стога је природа озбиљно деградирана – каже за „Политику” Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања.

Новим просторним планом посебне намене је дефинисана зона заштите, која чак мора да буде повећана. С друге стране, додаје наш саговорник, мора се прихватити чињеница да је због различитих грешака дошло до дивље градње. Али пошто је просторним планом утврђено шта, где и како може да се гради, тога ће морати сви да се придржавају.

– Интензивирали смо инспекцијски надзор и затворили нелегална градилишта јер су нека ушла у скијашке стазе. Сигурно ће све бити враћено у пређашње стање. Поступак легализације ћемо радити у сарадњи са Заводом за заштиту природе који треба да пружи посебне услове за легализацију оних објеката који могу на било који начин да утичу на деградацију природе – наводи министар заштите животне средине и просторног планирања уз напомену да ће легализација на заштићеним природним добрима бити дуготрајан и мукотрпан посао.

Нагомилани проблеми морају да се решавају у сарадњи са општинама и јавним службама, уколико се жели да Копаоник задржи статус националног парка.

Локалне самоуправе, међутим, као и у целој Србији, каже Дулић, гледају да се не замерају инвеститорима или да избегну да уђу у проблеме који подразумевају рад инспекције, затварање градилишта и рушење бесправних објеката.

– Службе које газдују и које имају надлежности на Копаонику нису ускладиле односе с великим инвеститорима и још постоје статусно недефинисане надлежности. У овом тренутку постоји опасност да се компромитује туристички центар зато што се не зна ко треба да чисти улице испред хотела „Гранд” и „Конаци”, а ко у осталим деловима насеља. Упозорио сам их и предложио да се јавне службе уједине с привредницима. То је привремено решење. За системско, локалне самоуправе немају довољно административних, стручних и финансијских капацитета – истиче наш саговорник.

Он каже да је држава спремна да финансира пројекте који ће подразумевати активирање локалних заједница. Ту се не мисли само на очување природе него и њено искоришћавање (производња органске хране, формирање малих заједница у селима у којима би се промовисао етно туризам, а не само елитни скијашки туризам).

– Морамо задржати Копаоник као туристички центар о коме се води брига. Он ће се суочити са одливом домаћих туриста који ће у националним парковима Аустрије, Италије и Швајцарске видети како се чувају природна добра и потом захтевати више стандарде – указује Дулић.

Слични проблеми постоје и у осталим националним парковима. Као добар пример, осим Мокре горе у којој је у потпуности уведен ред, наводи Тару. Дивља градња је претила да уништи ову планину, али је захваљујући новом директору заустављена.

– Уведени су ренџери који спречавају довоз грађевинског материјала. Када буде успостављена еко такса за моторна возила пунктови за наплату ће послужити за контролу улаза материјала. Тако нећемо моћи да кажемо да је у Србији немогуће увести ред – сматра Дулић.

Министарство животне средине и просторног планирања је уклонило око 250 нелегалних кућа на Завојском језеру, око 150 на Увцу. Следећи на реду је Перућац.

– Грађани морају да схвате да држава више неће опраштати дивљу градњу и угрожавање природе. Упозоравали смо их, али су веровали да ће уз помоћ веза успети да нешто „смувају” и добију дозволе. То више није могуће. Зоне заштите су давно дефинисане и нећемо их мењати. Свакоме ко има објекат за који зна да неће моћи да буде легализован боље је да га сам сруши него да плаћа да ми то учинимо. Никоме није лако да крене у рушење кућа. Ја не волим то да радим. Жао ми је што је до тога дошло, али то није моја кривица – каже наш саговорник.

То никако не значи да ће бити забрањена свака врста градње, али она мора бити планска. Намера државе није да отера људе већ да их натера да схвате да одрживим активностима и разумним коришћењем природних ресурса сеоска домаћинства и мале заједнице добију нову шансу да се развијају у економску правцу.

– Нема села у Европи које се налази у националном парку да није искористило прилику и од тога направило нешто добро за себе. Смештај, производња хране и сувенира су ствари које ће привући људе у природу и понудити им квалитетан садржај, а локалном становништву обезбедити приход – сматра министар животне средине и просторног планирања.

Маријана Авакумовић

--------------------------------------------------------------

Укратко

• На Копаонику и Златибору вози се велеслалом кроз прописе.

• Наша страна Копаоника је национални парк, косовска националистички парк.

• На путу за Београд, Црногорци су окупирали Златибор.

• Наш изум: планински ваздух оплемењен мирисом роштиља.

• Опасно је дражити дивље градитеље.

• И на вештачком снегу остају трагови крупних зверки.

• Копаоник и Златибор су незадрживи. Ускоро ће стићи Калуђерицу.

Драгутин Минић Карло