Kopaonik – Nijednog papira, ni „leteće“ kese nije bilo u turističkom centru na Kopaoniku početkom ove nedelje, posle kratkotrajnog boravka na planini Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja. Detaljno čišćenje bio je odgovor raščanskih komunalca na javni prekor ministra da je planina „veoma, veoma prljava“. Međutim, već se sumnja da će slične reakcije biti oko ostvarenja onog krupnijeg i važnijeg o čemu je ministar govorio, a reč je o najavi Olivera Dulića „da će svaki nelegalno započet objekat biti srušen kao i oni za koje nisu podneti zahtevi za legalizaciju“. Razlog za tu sumnjičavost je „ta decenijama stara priča“, odnosno slične najave bivših ministara za građevine, poput Branislava Ivkovića, zatim njegovog naslednika Dragoslava Šumarca...I, osim 35 drvenih „koliba“ srušenih 1998. i 2002. godine, nijedan veći i „tvrđi“ objekat nije uklonjen. Uvek je, nekako, ostajalo još pedesetak u centru Kopaonika za legalizaciju, odnosno „uklapanje“ u urbanističke planove pošto su preko noći nicale nove vikendice a postojeće „porasle“ u vile, čak do petospratnica.

Trenutna situacija u pogledu stanja neplanske izgradnje na Kopaoniku, prema evidenciji nadležne službe ovdašnjeg Nacionalnog parka, jeste da u samom turističkom centru ima pedesetak nelegalizovanih objekata, posle dogradnje i rekonstrukcije.– Tu nema – kaže za „Politiku“ Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik – nekog skorije nelegalno sagrađenog objekta, već je reč o neplanski znatno proširenim i dograđenim vilama i hotelima. Inače, degradacija ovog prostora počela je pre tri decenije, a to je bilo posebno izraženo devedesetih godina kada se ovde neplanski i nelegalno grade višespratne vile sa apartmanima za tržište i oko 400 stotine građana postaju vlasnici tih apartmana. Tada je dozvole za gradnju izdavalo Republičko ministarstvo za građevine, tu se ništa nisu pitale opštine Brus i Raška na čijem se području nalazi turistički centar. Tako nastaje „grad“ na planini u čiju infrastrukturu ne ulažu ni pomenute opštine, ni država, ni vlasnici vila i hotela, a najmoćnija kompanija „Geneks“, koja je ovde, ipak, bila gazda od početka za to izdvaja sve manje novca – ističe Milovanović.

U to vreme potpuno je izgrađena padina iznad vojnih objekata, tu se podižu vile „Bjanka“, „Ivana“...Na placu Gorice Gajević, nedaleko od hotela „Grand“, koji joj je poklonila Raška a ona ga se kasnije odrekla, jedan biznismen iz Užica podiže petospratnicu i apartmane rasprodaje. Pokraj same staze Mašinac svoju vilu znatno proširuje Dragana Brevinac, a tu se gradi i ogroman hotel „Kolubara“. Njegov vlasnik, inače republički poslanik Miroslav Stefanović, pokušava da „radi“ i na infrastrukturi pa do svoje vile, ali preko skijaške staze, nastoji da asfaltira put, koji nalogom inspektora, ipak, biva uklonjen.

Zbog takve neplanske izgradnje i bez adekvatnih urbanističkih odobrenja inspektori pišu rešenja o zabrani, o rušenju objekata. Ali, džaba sve to kad, kako inspektori sada tvrde, „nisu imali ni logističku podršku u svom ministarstvu“. U tom periodu zabeležen je i jedan „ispraćaj“ inspektora Branka Radomirovića sa Kopaonika, uz razbijanje automobila, a jedne večeri, u polumraku, taman kada se vraćao sa sastanka i referisanja o bespravnoj gradnji, bejzbol palicom maskirani napadač je pretukao Milena Dišića, pomoćnika direktora u Nacionalnom parku.

Ipak, posle 2000. godine usvaja se Prostorni plan za Kopaonik i Plan detaljne regulacije kojim se „pokriva“ najveći broj objekata, donekle zaustavlja „divlja“ gradnja, ali ne i nelegalna dogradnja. – Ostaje i nerešeno pitanje infrastrukture, pa veliki smeštajni kapaciteti još više, pritiskaju izraubovan vodovod, kanalizaciju... Onda se nelegalna gradilišta „sele“ širom planine. Na prostoru Nacionalnog parka od 12 hiljada hektara i zaštitnom zonom od 20 hiljada hektara, uglavnom na privatnim posedima, grade se objekti različitih dimenzija i oblika. Za njih se kaptiraju izvori, gradi vodovod, kopaju septičke jame i prave putevi... Stoga su sada ugrožene čak i zone pod apsolutnom zaštitom, tamo gde se, sa posebnom pratnjom ulazi, gde se, takoreći, ne sme ni zgaziti...

Sve te građevine evidentirale su službe Nacionalnog parka pa se navodi da na prostoru Srebrnca, Ciganske reke i Rinedare postoji 52 nelegalna objekta, što vikend kuća, što postavljenih temelja. Takođe, na prostoru Gvozdaca, Pčelinjare i Kokorovca bespravno su podignute 24 vikend kuće, a pokraj samih skijaških staza 12 takozvanih privremenih objekata, odnosno ski bifei.

I, kad se sve sabere, nelegalno je građeno mnogo, trenutno u Nacionalnom parku Kopaonik, dakle, ima oko 140 objekata za legalizaciju ili rušenje, ne računajući poznato vikend naselje, ispod bivšeg hotela „Bačište”. Taj prostor ne pripada Nacionalnom parku, ali je u zoni zaštite. Tu je, uz dozvole za gradnju, koje se izdaju kao za svako seosko područje, potpuno neplanski podignuto oko 2.000 objekata i to je posebna urbanistička priča.

Protiv nelegalnih graditelja u kopaoničkom Nacionalnom parku podnete su brojne krivične prijave, a sudovi su do sada doneli svega devet pravosnažnih presuda. Krivci su osuđeni na uslovne kazne i dok je uslov trajao „osuđenici“ nisu gradili a posle su posao nastavili i dovršili.

Doduše, ima i onih koji bi svojevoljno da građevine legalizuju pa je takve zahteve do sada podnelo 118 vlasnika stambenih objekata sa svih strana planine.

Miroljub Dugalić