Копаоник – Ниједног папира, ни „летеће“ кесе није било у туристичком центру на Копаонику почетком ове недеље, после краткотрајног боравка на планини Оливера Дулића, министра животне средине и просторног планирања. Детаљно чишћење био је одговор рашчанских комуналца на јавни прекор министра да је планина „веома, веома прљава“. Међутим, већ се сумња да ће сличне реакције бити око остварења оног крупнијег и важнијег о чему је министар говорио, а реч је о најави Оливера Дулића „да ће сваки нелегално започет објекат бити срушен као и они за које нису поднети захтеви за легализацију“. Разлог за ту сумњичавост је „та деценијама стара прича“, односно сличне најаве бивших министара за грађевине, попут Бранислава Ивковића, затим његовог наследника Драгослава Шумарца...И, осим 35 дрвених „колиба“ срушених 1998. и 2002. године, ниједан већи и „тврђи“ објекат није уклоњен. Увек је, некако, остајало још педесетак у центру Копаоника за легализацију, односно „уклапање“ у урбанистичке планове пошто су преко ноћи ницале нове викендице а постојеће „порасле“ у виле, чак до петоспратница.

Тренутна ситуација у погледу стања непланске изградње на Копаонику, према евиденцији надлежне службе овдашњег Националног парка, јесте да у самом туристичком центру има педесетак нелегализованих објеката, после доградње и реконструкције.– Ту нема – каже за „Политику“ Бојан Миловановић, директор Националног парка Копаоник – неког скорије нелегално саграђеног објекта, већ је реч о неплански знатно проширеним и дограђеним вилама и хотелима. Иначе, деградација овог простора почела је пре три деценије, а то је било посебно изражено деведесетих година када се овде неплански и нелегално граде вишеспратне виле са апартманима за тржиште и око 400 стотине грађана постају власници тих апартмана. Тада је дозволе за градњу издавало Републичко министарство за грађевине, ту се ништа нису питале општине Брус и Рашка на чијем се подручју налази туристички центар. Тако настаје „град“ на планини у чију инфраструктуру не улажу ни поменуте општине, ни држава, ни власници вила и хотела, а најмоћнија компанија „Генекс“, која је овде, ипак, била газда од почетка за то издваја све мање новца – истиче Миловановић.

У то време потпуно је изграђена падина изнад војних објеката, ту се подижу виле „Бјанка“, „Ивана“...На плацу Горице Гајевић, недалеко од хотела „Гранд“, који јој је поклонила Рашка а она га се касније одрекла, један бизнисмен из Ужица подиже петоспратницу и апартмане распродаје. Покрај саме стазе Машинац своју вилу знатно проширује Драгана Бревинац, а ту се гради и огроман хотел „Колубара“. Његов власник, иначе републички посланик Мирослав Стефановић, покушава да „ради“ и на инфраструктури па до своје виле, али преко скијашке стазе, настоји да асфалтира пут, који налогом инспектора, ипак, бива уклоњен.

Због такве непланске изградње и без адекватних урбанистичких одобрења инспектори пишу решења о забрани, о рушењу објеката. Али, џаба све то кад, како инспектори сада тврде, „нису имали ни логистичку подршку у свом министарству“. У том периоду забележен је и један „испраћај“ инспектора Бранка Радомировића са Копаоника, уз разбијање аутомобила, а једне вечери, у полумраку, таман када се враћао са састанка и реферисања о бесправној градњи, бејзбол палицом маскирани нападач је претукао Милена Дишића, помоћника директора у Националном парку.

Ипак, после 2000. године усваја се Просторни план за Копаоник и План детаљне регулације којим се „покрива“ највећи број објеката, донекле зауставља „дивља“ градња, али не и нелегална доградња. – Остаје и нерешено питање инфраструктуре, па велики смештајни капацитети још више, притискају израубован водовод, канализацију... Онда се нелегална градилишта „селе“ широм планине. На простору Националног парка од 12 хиљада хектара и заштитном зоном од 20 хиљада хектара, углавном на приватним поседима, граде се објекти различитих димензија и облика. За њих се каптирају извори, гради водовод, копају септичке јаме и праве путеви... Стога су сада угрожене чак и зоне под апсолутном заштитом, тамо где се, са посебном пратњом улази, где се, такорећи, не сме ни згазити...

Све те грађевине евидентирале су службе Националног парка па се наводи да на простору Сребрнца, Циганске реке и Ринедаре постоји 52 нелегална објекта, што викенд кућа, што постављених темеља. Такође, на простору Гвоздаца, Пчелињаре и Кокоровца бесправно су подигнуте 24 викенд куће, а покрај самих скијашких стаза 12 такозваних привремених објеката, односно ски бифеи.

И, кад се све сабере, нелегално је грађено много, тренутно у Националном парку Копаоник, дакле, има око 140 објеката за легализацију или рушење, не рачунајући познато викенд насеље, испод бившег хотела „Бачиште”. Тај простор не припада Националном парку, али је у зони заштите. Ту је, уз дозволе за градњу, које се издају као за свако сеоско подручје, потпуно неплански подигнуто око 2.000 објеката и то је посебна урбанистичка прича.

Против нелегалних градитеља у копаоничком Националном парку поднете су бројне кривичне пријаве, а судови су до сада донели свега девет правоснажних пресуда. Кривци су осуђени на условне казне и док је услов трајао „осуђеници“ нису градили а после су посао наставили и довршили.

Додуше, има и оних који би својевољно да грађевине легализују па је такве захтеве до сада поднело 118 власника стамбених објеката са свих страна планине.

Мирољуб Дугалић