Zlatibor – Kad se u novije vreme pomene Zlatibor, prva pomisao na idiličnu sliku mirisnih livada i pašnjaka obično odleti ka prizorima urbanizovane planine prepune objekata u centru. Gradio je nekad ovde ko je gde hteo, vilama i vikendicama zelenu visoravan prekrivao, počeci ovdašnjeg turizma po toj divljoj gradnji ostaće trajno upamćeni. I mada ovde odavno više nema takve neplanske gradnje i samo pojedinačni primeri katkad odstupe od tog pravila, stereotip o Zlatiboru kao planini gde se i sada divlje gradi kod nekih uveliko caruje.

 – Mislim da je takvo stavljanje Zlatibora na „stub srama“ nepravedno, jer poslednjih godina ovde nema bespravno sagrađenih objekata u urbanoj zoni. Ima pokušaja bespravnih dogradnji, gde investitori odstupaju od građevinske dozvole, i to u promeni namene objekta, ali je to nekoliko desetina slučajeva. Kad se sve sabere, unazad 20 godina je ovde bilo bespravnih oko 1.200 objekata, od čega je 350 po starom zakonu legalizovano. A šta je to u odnosu na Srbiju gde ima milion bespravno podignutih objekata, ili Voždovac, gde je sada takvih oko 20.000 građevina. Razlika između nas i njih je što mi taj problem ističemo i otvoreno govorimo o njemu, s ciljem da uverimo investitore da u redovnoj proceduri mogu dobiti dozvole i mogućnost da grade – kaže za „Politiku“ Milan Stamatović, predsednik zlatiborske opštine Čajetina. Našem razgovoru s njim prisustvovali su i Siniša Bulatović, načelnik čajetinske Opštinske uprave, i Bojana Božanić, pomoćnik predsednika Stamatovića.

 Prvi čovek Zlatibora ne krije da je u neko vreme, posebno tokom devedesetih prošloga veka, ovde bilo prilično slučajeva divlje gradnje, ali je to potom demokratska vlast zaustavila, uslovivši novu gradnju usvajanjem Regulacionog plana. Ali na taj plan se godinama čekalo, pa su pojedini nestrpljivi investitori – i to manji, budući da veći koji ovde grade moderne hotele uvek poštuju zakon – krenuli da nove apartmane i poslovne prostore dobijaju tako što će u njih pretvarati suterene i tavane u svojim dotadašnjim zdanjima. Naprave to protivzakonito, pa onda podnose zahtev za legalizaciju.– Takvima je pogodovao i raniji zakon iz ove oblasti.

Imali su mogućnost da dobiju građevinsku dozvolu (i s njom su počinjali gradnju), a da ne plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta opštinskoj upravi. To im je ostavljalo međuprostor da se samo sa tom dozvolom pojave pred bankama za kredit. Završili bi onda svoje objekte, pa se pojavljivali tek kad prodaju apartmane. Tu onda ima posla i za istragu inspektora za privredni kriminal, budući da je očigledno postojala sprega između pojedinih službenika i investitora – napominje čajetinski predsednik.

 Po njegovim rečima, novim zakonom o planiranju i izgradnji, bude li se poštovao, to više neće moći. Oni investitori koji se odluče na bespravnu gradnju biće krivično gonjeni i pritvarani, a zakon sada daje i mogućnost da se gradilišta zapečate. Do sada bi inspektori napisali rešenje o tome, ali investitori su nastavljali da rade kao da se ništa nije dogodilo. A više reda na Zlatiboru omogućavaju i novi Regulacioni plan, usvojen prošle godine kojim se prostori gradnje proširuju na nova područja (Semegnjevo, Ribnica, Šainovci, Oko, Smiljanski zakosi), kao i budući Prostorni plan na kome se uveliko radi. Već su neke gradnje krenule u tim novim zonama: „Hemel“ gradi novi hotel i luksuzne apartmane na udaljenom području Zove, za gradnju 120 apartmana u Semegnjevu su zainteresovani Holanđani, na području Vlaovine niču teniski tereni...

 Čajetinska vlast se minulih godina osmelila da uđe u direktan obračun sa bespravnim graditeljima, najavivši rušenja pojedinih dograđenih delova zdanja. Predsednik opštine ističe da su u zimu 2007. godine krenuli da ruše dva objekta u naselju Palisad, ali su ih investitori preduhitrili i sami porušili bespravno. On ističe da je najžešće tada bilo prilikom zaustavljanja pokušaja nedozvoljene gradnje kod Nacionalne kuće na Zlatiboru, kad je ova lokalna samouprava, kako kaže, i drugim investitorima pokazala rešenost i ozbiljnost u ovim namerama.– Naravno, ima i onih kojima smeta ovakav naš pristup. Povremeno je bilo i pretnji, pritisaka. Eto, članovi porodice jednog investitora iz Beograda, koji je na Zlatiboru bespravno gradio, lično su mi pretili, pa je o tome podneta prijava Tužilaštvu. Istrajali smo, nismo mu dozvolili da gradi, zemljište vratili u prvobitno stanje. Ali, kako čujem, on je uporan, pokušava da nastavi da gradi i to pod drugim imenom. Nije lako izaći s takvima nakraj, zarada u ovim poslovima je ponekad ogromna. Taj investitor je oštetio i opštinski i državni budžet, pa i kupce i izvođače radova, tako da će sada biti predmet istrage inspektora za privredni kriminal. A i policija je počela da se uključuje u kontrolu rada investitora, naročito od kada se prošlog leta srušio jedan novosagrađeni apartmanski objekat zbog želje da sagrade što više kvadrata – napominje Milan Stamatović.

 Prema njegovoj oceni, država bi mogla više da pomogne ovoj lokalnoj samoupravi, budući da do sada u ovome nije bilo podrške nadležnih ministarstava. Problem je što su u maloj čajetinskoj opštini izražene potrebe za komunalnom policijom, a nju mogu da osnuju samo veći gradovi.– Ako bi se država bespravnom gradnjom ozbiljno pozabavila, brzo bi problem bio rešen. Jer neshvatljivo je da stanove, vrlo vrednu robu, fizička lica mogu slobodno da promeću, bez dovoljno kontrole i registrovane radnje, dok, recimo, onaj ko prodaje sir i kajmak na pijaci radnju mora da registruje. Takvim odnosom država gubi deo kapitalne dobiti, a oštećeni su i oni koji rade legalno, poštuju zakon – kaže na kraju predsednik opštine Čajetina.

Branko Pejović