Nije rešeno pitanje Kosova i Metohije, još nismo u EU, imamo vize, ne funkcionišu institucije sistema, nema kontrole finansiranja partija, politička nekultura je i dalje zaštitni znak partije koja je na izborima dobila najviše glasova... Da li je moglo da bude drugačije u zemlji koja još ne zna ni gde su joj granice, u kojoj su često sva druga pitanja osim nacionalnog odnosno državnog gurana u zapećak. Slobodan Vučetić raniji dugogodišnji sudija i predsednik Ustavnog suda u ovoj činjenici vidi i dodatni problem: „Na nestabilnost političkih institucija utiče nerešen status Kosova i Metohije koji može da bude rešen i negativno, što će biti izvor trvenja među strankama i doneti nestabilnost a nećemo imati ni utvrđene granice”. Neizvesnost je i dalje izvesna kao i da su 5. oktobra želje političke elite i građana bile mnogo veće.

Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija” kaže da je bio direktan učesnik pošto je u vreme promena bio u Političkom savetu G 17 plus. „Tih, oko 700.000 ljudi, koji su želeli promene i koji su došli u Beograd 5. oktobra sanjali su različite snove, a ujedinjavala ih je opozicija prema Slobodanu Miloševiću. Ljudi su imali pregrejani optimizam, ali videlo se da ne misle isto i podelili su se na legaliste i legitimiste. Legitimisti su mislili da treba krenuti od nule, i poništiti nedemokratska pravila. Legalisti su tražili da se poštuju pravila i tako je održan kadrovski kontinuitet. Radomir Marković, šef Miloševićeve tajne policije bio je sediment bivšeg režima i ostao je u ime legalizma.”

Vučetić kaže da političke elite uvek biračima obećavaju „više i brže” a građani to razumeju kao istinu, pa su onda razočarani sporošću.

Ipak, Srbija se pomerila u odnosu na ono gde se zatekla u danu kada su zapaljene Skupština i televizija kao simboli režima koji je ugasio svaku nadu. Goati kaže da je kretanje Srbije više ličilo na kretanje feribota koji ide između dve obale i stalno se vraća na isto. Ipak, on je uveren da sada imamo vladu koja će pokušati da krene istim putem kao što je to planirano posle 5. oktobra. „Veliki pokreti zakonito rađaju pregrejana očekivanja a onda dolazi do razočarenja jer ne možete da dosegnete nebo. Nije tačno da od 2000. godine ništa nije učinjeno. To je pogrešno. Ipak se krećemo. U suštini imamo demokratske izbore, ekonomski rast iznad proseka. Moglo bi se reći da smo zemlja stabilne demokratije, da je za prava građana dosta urađeno, kao i za prava manjina, koji imaju svoje predstavnike u vlasti. U oblasti međunarodnih odnosa takođe smo napredovali, jer smo postali članovi svih međunarodnih organizacija a bili smo parija. Ozbiljno krećemo ka Evropskoj uniji i ozbiljno postajemo privlačno odredište za međunarodna ulaganja, a samim tim i za zapošljavanje.”

U jednoj stvari smo izgleda dosta iza Evrope. U načinu borbe protiv korupcije, koja smeta svim građanima, i onima koji je praktikuju jer svima komplikuje i poskupljuje život i urušava prava. „Ono što smeta i što bi moglo da se reši je visok nivo korupcije, to kvari sliku o nama i to je nešto što nije došlo na krilima sudbine nego je naše shvatanje vladavine prava. Institucije koje se bore protiv korupcije kao univerzalne bolesti nemaju mesta gde će da rade ili se menjaju ako dobro rade. To nije neznanje, nebriga ili nehat nego je endemska bolest a izgleda nekome i odgovara. Međutim, zbog toga ljudi lošije žive. Nivo korupcije je obrnuto srazmeran nivou razvijenosti zemlje, a dokazano je da visoka korupcija usporava ekonomski razvoj zemlje”, kaže Goati.

Vučetić slično razmišlja o korupciji. „Kriminalizacija i korupcija nisu uklonjene, one su žilave a političke elite nisu spremne i sposobne da se uhvate u koštac sa tim. I tajkuni i prljav novac, koji je i sada prisutan i nije samo koruptivan u klasičnom smislu već služi za dobijanje privilegovanih poslova, utiču na stabilnost. Tomislav Nikolić je priznao da je stranka dobijala novac od njih. Ali, to je teško otkriti jer smo mi društvo u povoju, siromašni smo a to se radi tajno i teško ga je detektovati i sankcionisati. Naše društvo se zasniva na korupciji, a tajkuni hoće da utiču na ekonomski i politički život zemlje. Ali, uvek postoji neki izlaz. Potrebna je veća podrška Evrope koja nije uvek iskrena ni dovoljna a suviše je i uslovljavanja što Srbiji još otežava situaciju”, kaže Vučetić. 

Drugi ključni problem je što po njemu Srbija nema ni izbliza stabilne političke institucije, već ih ima samo formalno. „Norme u Ustavu su dobre, postavljeni su osnovni temelji. Problemi su nastali na drugim tačkama. Veliki broj zakona nije usaglašen sa Ustavom a ni sa evropskim standardima. Mi vidimo da su te institucije veoma nestabilne. Skupština je najgori primer nestabilnosti, ona je u haotičnom stanju, u stanju blokade i opstrukcije zarad stranačke borbe.”

Vučetić kaže da je ta nestabilnost normalna, jer su izbori česti, a vladi je potreban ceo mandat da ostvari neke ciljeve, a za neke druge kao što je Kosovo ili EU i duže. „Zbog razuđenog partijskog sistema krpe se vlade od različitih partija, a vlada je glavna mašina radilica i ako nije u stanju da radi po jedinstvenom konceptu onda je nestabilna zbog ucena koalicionog partnera. Ako u skupštini imamo destruktivnu opoziciju onda imamo dve važne institucije – skupštinu i vladu – koje su nestabilne. A to se onda prenosi na ostale institucije i celo društvo.”

Vučetić procenjuje da je za stabilizaciju potrebno još desetak godina. „Ne znam koliko će još biti vlada do stabilizacije. Potrebno je i da se politička scena jasno profiliše, jer se sada građani opredeljuju prema liderima koji svašta obećavaju. Kada se politička scena profiliše biće moguće formirati vladu sa unutrašnjom kohezijom.”

Skupština Srbije blokirana primitivizmom, tajkuni koji finansiraju po dve-tri značajnije partije daleko od očiju javnosti. Da li su to dve najjasnije slike koje daju odgovor na pitanje gde se nalazi politički život Srbije, osam godina posle probuđene nade? I da li je razlika između onog i ovog što je nekada Slobodan Milošević stvarao i korumpirao tajkune a danas oni plaćaju političare da bi lakše ostvarivali svoj jedini cilj – što više novca u sopstvenom džepu? Da bi učvrstila institucije sistema, da bi osigurala demokratske procedure politička elita Srbija će brzo morati da napravi veliki korak, da učini javnim finansiranje političkih stranaka.

Ivana Anojčić

Aforizmi teme nedelje 15

. Vreme od 5. do 6. oktobra traje već osam godina.

. Srpska oktobarska revolucija je, na kraju,  dovela „crvene”.

. Naš Velimir Autoputin je došao na bageru, ali je promašio magistralu.

. Jul je doveo do oktobra.

. U novom vladinom kalendaru sa 5. odmah se prelazi na 7. oktobar.

. Posle desnog centra, imamo levi centar. I samo centralnu Srbiju.

D. Minić Karlo