Није решено питање Косова и Метохије, још нисмо у ЕУ, имамо визе, не функционишу институције система, нема контроле финансирања партија, политичка некултура је и даље заштитни знак партије која је на изборима добила највише гласова... Да ли је могло да буде другачије у земљи која још не зна ни где су јој границе, у којој су често сва друга питања осим националног односно државног гурана у запећак. Слободан Вучетић ранији дугогодишњи судија и председник Уставног суда у овој чињеници види и додатни проблем: „На нестабилност политичких институција утиче нерешен статус Косова и Метохије који може да буде решен и негативно, што ће бити извор трвења међу странкама и донети нестабилност а нећемо имати ни утврђене границе”. Неизвесност је и даље извесна као и да су 5. октобра жеље политичке елите и грађана биле много веће.

Владимир Гоати, директор „Транспарентности Србија” каже да је био директан учесник пошто је у време промена био у Политичком савету Г 17 плус. „Тих, око 700.000 људи, који су желели промене и који су дошли у Београд 5. октобра сањали су различите снове, а уједињавала их је опозиција према Слободану Милошевићу. Људи су имали прегрејани оптимизам, али видело се да не мисле исто и поделили су се на легалисте и легитимисте. Легитимисти су мислили да треба кренути од нуле, и поништити недемократска правила. Легалисти су тражили да се поштују правила и тако је одржан кадровски континуитет. Радомир Марковић, шеф Милошевићеве тајне полиције био је седимент бившег режима и остао је у име легализма.”

Вучетић каже да политичке елите увек бирачима обећавају „више и брже” а грађани то разумеју као истину, па су онда разочарани спорошћу.

Ипак, Србија се померила у односу на оно где се затекла у дану када су запаљене Скупштина и телевизија као симболи режима који је угасио сваку наду. Гоати каже да је кретање Србије више личило на кретање ферибота који иде између две обале и стално се враћа на исто. Ипак, он је уверен да сада имамо владу која ће покушати да крене истим путем као што је то планирано после 5. октобра. „Велики покрети законито рађају прегрејана очекивања а онда долази до разочарења јер не можете да досегнете небо. Није тачно да од 2000. године ништа није учињено. То је погрешно. Ипак се крећемо. У суштини имамо демократске изборе, економски раст изнад просека. Могло би се рећи да смо земља стабилне демократије, да је за права грађана доста урађено, као и за права мањина, који имају своје представнике у власти. У области међународних односа такође смо напредовали, јер смо постали чланови свих међународних организација а били смо парија. Озбиљно крећемо ка Европској унији и озбиљно постајемо привлачно одредиште за међународна улагања, а самим тим и за запошљавање.”

У једној ствари смо изгледа доста иза Европе. У начину борбе против корупције, која смета свим грађанима, и онима који је практикују јер свима компликује и поскупљује живот и урушава права. „Оно што смета и што би могло да се реши је висок ниво корупције, то квари слику о нама и то је нешто што није дошло на крилима судбине него је наше схватање владавине права. Институције које се боре против корупције као универзалне болести немају места где ће да раде или се мењају ако добро раде. То није незнање, небрига или нехат него је ендемска болест а изгледа некоме и одговара. Међутим, због тога људи лошије живе. Ниво корупције је обрнуто сразмеран нивоу развијености земље, а доказано је да висока корупција успорава економски развој земље”, каже Гоати.

Вучетић слично размишља о корупцији. „Криминализација и корупција нису уклоњене, оне су жилаве а политичке елите нису спремне и способне да се ухвате у коштац са тим. И тајкуни и прљав новац, који је и сада присутан и није само коруптиван у класичном смислу већ служи за добијање привилегованих послова, утичу на стабилност. Томислав Николић је признао да је странка добијала новац од њих. Али, то је тешко открити јер смо ми друштво у повоју, сиромашни смо а то се ради тајно и тешко га је детектовати и санкционисати. Наше друштво се заснива на корупцији, а тајкуни хоће да утичу на економски и политички живот земље. Али, увек постоји неки излаз. Потребна је већа подршка Европе која није увек искрена ни довољна а сувише је и условљавања што Србији још отежава ситуацију”, каже Вучетић. 

Други кључни проблем је што по њему Србија нема ни изблиза стабилне политичке институције, већ их има само формално. „Норме у Уставу су добре, постављени су основни темељи. Проблеми су настали на другим тачкама. Велики број закона није усаглашен са Уставом а ни са европским стандардима. Ми видимо да су те институције веома нестабилне. Скупштина је најгори пример нестабилности, она је у хаотичном стању, у стању блокаде и опструкције зарад страначке борбе.”

Вучетић каже да је та нестабилност нормална, јер су избори чести, а влади је потребан цео мандат да оствари неке циљеве, а за неке друге као што је Косово или ЕУ и дуже. „Због разуђеног партијског система крпе се владе од различитих партија, а влада је главна машина радилица и ако није у стању да ради по јединственом концепту онда је нестабилна због уцена коалиционог партнера. Ако у скупштини имамо деструктивну опозицију онда имамо две важне институције – скупштину и владу – које су нестабилне. А то се онда преноси на остале институције и цело друштво.”

Вучетић процењује да је за стабилизацију потребно још десетак година. „Не знам колико ће још бити влада до стабилизације. Потребно је и да се политичка сцена јасно профилише, јер се сада грађани опредељују према лидерима који свашта обећавају. Када се политичка сцена профилише биће могуће формирати владу са унутрашњом кохезијом.”

Скупштина Србије блокирана примитивизмом, тајкуни који финансирају по две-три значајније партије далеко од очију јавности. Да ли су то две најјасније слике које дају одговор на питање где се налази политички живот Србије, осам година после пробуђене наде? И да ли је разлика између оног и овог што је некада Слободан Милошевић стварао и корумпирао тајкуне а данас они плаћају политичаре да би лакше остваривали свој једини циљ – што више новца у сопственом џепу? Да би учврстила институције система, да би осигурала демократске процедуре политичка елита Србија ће брзо морати да направи велики корак, да учини јавним финансирање политичких странака.

Ивана Анојчић

--------------------------------------------------------------------------

Афоризми теме недеље 15

. Време од 5. до 6. октобра траје већ осам година.

. Српска октобарска револуција је, на крају,  довела „црвене”.

. Наш Велимир Аутопутин је дошао на багеру, али је промашио магистралу.

. Јул је довео до октобра.

. У новом владином календару са 5. одмах се прелази на 7. октобар.

. После десног центра, имамо леви центар. И само централну Србију.

Д. Минић Карло