Октобарска еволуција
Одрастање револуције
Прослава историјског догађаја ове године се организује на неколико пунктова у граду, који су безбедно удаљени једни од других, због могућег избијања инцидената међу вођама овог револуционарног преврата, некада познатих и као уједињена Демократска опозиција Србије, која већ сутрадан, шестог октобра, бележи још један јубилеј – почетак свог, такође историјског, распада.
Полиција, под вођством новог министра нове демократске власти, иначе новог лидера Социјалистичке партије Србије, који је на овај дан пре осам година био вођа подмлатка странке, обећала је да ће прослава протећи у миру, а не да се понови онај хаос од пре осам година (лидер странке тада је био свргнути Слободан Милошевић, један од малобројних који је неосуђен „изашао” из хашке суднице, баш као и неколико других покојника чије је говоре министар пуштао у последњој изборној кампањи).
Министар тога дана, што би се рекло, не слави, али ће ипак изаћи на улицу да би својим присуством гарантовао да ствар прође у демократској атмосфери. Речено је да неће држати говоре, осим ако то од њега не буду захтевали грађани који више не славе, а којих је последњих осам година, кажу истраживања, све више.
Има, додуше, индиција да би социјалисти новог министра полиције у првој постпетооктобарској проевропској влади која је остварила до сада највиши степен оптимизма да ће Србија ући у Европску унију, од ове године могли да се прикључе прослави петог октобра. Нема у томе више ничега, кажу у овој странци, што данас не би могли и они да славе.
Програм обележавања осмогодишњег јубилеја је следећи: у центру Београда Чедомир Јовановић, организује акцију „Не дамо 5. октобар”. Акција почиње у пет до 12, не због очекиване немаштовите и баналне симболике, него зато што је демократска власт одлучила да термин у 12 сати ослободи и за одметнуту струју Српске радикалне странке са Томом Николићем на челу, познату као „напредњаци”, која је, тврде аналитичари, више допринела стабилности нове владе него некадашњи блиски Арканов сарадник Палма и сви Кркобабићи заједно.
Бивши премијер (и последњи чије име знате) са својом странком овај дан прославиће (под условом да одзив њихових гласача буде изузетно велики) у седишту странке на посебно рашчишћеном простору од око 100 квадрата, са нумерисаним седиштима. На прослави која ће трајати док има будних, читаће се све правне анализе Слободана Самарџића, а биће обезбеђена и посебна екипа Хитне помоћи која ће опорављати посрнуле учеснике прославе. Најупорнијима бивши премијер лично ће читати одломке из своје нове књиге говора „Одбрана Косова”, а можда ће бити и представа по мотивима овог дела.
Прослави петог октобра ове године можда ће се придружити и Вук Драшковић, некада познат као „краљ тргова”, који, због лоше процене, није учествовао у оригиналном петооктобарском протесту. Обећао је себи да ту грешку, због које (као и због неколико аферица са неколико стотина станова) његова странка није прешла цензус, више неће поновити и да ће и он од сада бити део петог октобра.
Најјача странка у власти, Г 17 плус и њен лидер неће организовати посебну прославу, али у част петог октобра данас неће претити рушењем владе. До поноћи. После истека задатог рока Г 17 ће наставити да држи таоце под истим условима и са истим захтевима, којима се додаје још један – да следећи пут његова песма иде на Евровизију. Ако то не буде – оде влада.
Најсвечаније, наравно, биће у седишту Демократске странке где ће прослава почети гланцањем и додиривањем бронзане статуе „Квадрига” коју је прекјуче у Берлину председник Србије (и ДС) добио за „храбру непоколебљивост” и зато што „његов компас показује у правцу Европске уније”. На врхунцу прославе појавиће се, наравно, и председник, али њега нико не сме да дира.
А ако Бог да да све протекне у најбољем реду, већ сутра, шестог октобра на специјално постављеном огласном стубу на Тргу слободе биће истакнути спискови свих оних који су на данашњи дан исказали недозвољену дозу малодушности у осмој години демократије.
Последњи коментари
Све ми се чини да је коментаторка "Наталија" најтачније дијагностицирала стање после "револуције": комунистичке револуционарне "тековине" ("незрео" народ, "мудро руководство" које влада уз помоћ свемоћне тајне полиције, "диригована" односно "самоуправна" демократија, контролисани "плурализам" мишљења и тд.) не могу се еволуцијом одстранити из живота такве државе, јер све полуге власти и моћи су у рукама ранијих управљача или њихових физичких или идеолошких наследника. Односно могу постепено нестајати деценијама уз опасност да се бесповратно изгуби корак са светом, што не би био први случај у историји... Случајно гледајући репризирану тв-серију о Вуку Ст. Караџићу више пута сам уздисао и питао се где су данас такви људи, такви Срби?
Posle svih demonstracija i nastojanja da se Milosevic i njegov sistem skine sa vlasti, iako smo verovali u cuda, peti oktobar (sa naglasenim malim slovom na "peti") je dan konacnog pada Srbije i dovrsavanja otpocetog bombardovanjem 1999. Danas vec znamo da tu nema govora o nekakvoj spontanoj revoluciji naroda, pa cak je terminoloski netacno nazvati taj dogadjaj revolucijom. Niti je bilo revolucije niti njenog odrastanja. Komunisti su se preobukli i nastavili pljacku naroda i drzave, kriminalci oprali lopovluke u "legalnim" vodama, a oni novi bez kapitala dobili vise od prilike da "polizu prste" ugradjujuci se kod privatizacija narodne imovine koja se u velikom procentu svela na sveopstu pljacku i promasaje. Nisu uspeli da sacuvaju slovom i brojem ni jednu bazicnu tekovinu naroda i drzave i danas posle 8 godina zivimo u drzavi kojoj se ne znaju ni granice. Ono malo narodne imovine koja ceka "privatizaciju" po proverenom receptu najpre treba obezvrediti da ga kupac kupi za sto manje para, jer tada ima motiv da plati sto vecu proviziju, koja je normalna stvar u vrlom novom svetu. Majstori su u svom poslu, jer su i pored svega navedenog uspeli da ubede narod (vazi i u mom slucaju) da ponovo glasa za njih. Ako realno pogledamo za koga god da je narod glasao bilo bi isto, sto dokazuju brojne politicke trgovine i nemoralne koalicije kojima se peru biografije Milosevicevih politickih potomaka. Time su u medjuvremenu i izbori postali farsa. Neka neko navede bar jednu stvar koju su obecali, a da nije ostala "obecanje ludom radovanje", a da je narod od toga imao koristi!? Mozda jedino Ustav, koji je mrtvo slovo na papiru, jer ga nepostuje cak i Predsednik koji ima primisli o podeli KIM sto je protivustavno. Nama je preostalo samo da budemo lajavci na vetar, jer se za nista vise necemo pitati. U sustini nasem drustvu je potrebna PRAVA nefingirana revolucija. Nesto sto je pravo vreme lako nedegradira, vec traje.
Hoce li i Ameri doci na proslavu?? S obzirom da su glavni sponzori takvih revolucija, racunajuci i one kasnije u Ukrajini, Gruziji itd. bio bi red da ih se pozove, ipak su oni najzasluzniji za sve lijepo sto nam se desilo na prostorima exYU, a i sire po istocnoj Evropi i svijetu.








