Uprkos tome što je Srbija od 2000. godine objektivno postala znatno privlačnija i za domaće i za strane ulagače, i mada su investicije realno porasle za oko 78 odsto, ulaganja u osnovna sredstva (koja su devedesetih padala po 13 odsto godišnje) nisu domašila ni polovinu nekadašnjih. Procenjuje se da su realno na nivou 45 odsto uloženog u 90. godini.

Srbija je, istina, od 2000. godine udvostručila stopu investicija (u 2007. učešće investicija u BDP iznosilo je 23,4 odsto), ali to, kako ocenjuju analitičari Zavoda za razvoj, nije bilo dovoljno za znatniji rast industrijske proizvodnje i poboljšanje konkurentnosti. Računice pokazuju da bi tek udeo od najmanje 25 procenata mogao doprineti prevazilaženju tehnološkog jaza i bržem privrednom razvoju. Poređenja radi, prosečno učešće investicija novih članica EU u, inače, većem BDP-u, više je od našeg za tri procenata. Taj procenat je nizak i u poređenju s novim članicama EU – 12, kao i sa zemljama u okruženju: Rumunija (30,4 odsto), Bugarska (29,8), Slovenija (27,5), a u Hrvatskoj (sada 27,8 odsto) taj procenat je dostizao i 32,7.

Domaća raspoloživa sredstva za investicije su nedovoljna (priliv štednje u 2007. iznosio je 1,6 milijardi evra, a ostvarene bruto investicije 6,9 milijardi evra), zbog čega su od presudnog značaja za privredni razvoj strana direktna ulaganja, konstatuje se u analizi.

A u periodu 2000–2008. strane direktne investicije u Srbiji su iznosile oko 14 milijardi dolara, što je, prema podacima MMF-a, niže nego u drugim tranzicionim ekonomijama (Hrvatska 21, Bugarska 34, Mađarska 41, Rumunija 50, Slovačka 25 i Češka 61 milijarda dolara).
Posebno snažan rast stranih ulaganja u jugoistočnoj Evropi knjiže Rumunija i Bugarska. Recimo, u 2006. srpskoj rekordnoj godini, zahvaljujući prodaji u sektoru telekomunikacija, sa 4,387 milijarde, Rumuni su usisali 11,394, a Bugari 5,172 milijarde dolara. Međutim, Srbija poslednjih godina dobija i nove konkurente na Balkanu u Albaniji i  Crnoj Gori,  koja je u 2007. ima priliv od  1401,8 dolara po stanovniku (Srbija – 296,7 dolara) Srbija kuburi i sa strukturom stranih ulaganja. Veliki deo došao je od prodaje dela državnih i društvenih preduzeća i banaka u procesu privatizacije. Za priliv novih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, povećanje produktivnosti, rast društvenog proizvoda i rast izvoza neophodna je promena strukture u korist grinfild i braunfild ulaganja. Utoliko pre  što Srbija prema Svetskom ekonomskom forumu zauzima 126. poziciju kada je reč o uvođenju novih tehnologija, a 120. za dostupnost novih tehnologija, podsećaju autori „Izveštaja o razvoju Srbije”.