Упркос томе што је Србија од 2000. године објективно постала знатно привлачнија и за домаће и за стране улагаче, и мада су инвестиције реално порасле за око 78 одсто, улагања у основна средства (која су деведесетих падала по 13 одсто годишње) нису домашила ни половину некадашњих. Процењује се да су реално на нивоу 45 одсто уложеног у 90. години.

Србија је, истина, од 2000. године удвостручила стопу инвестиција (у 2007. учешће инвестиција у БДП износило је 23,4 одсто), али то, како оцењују аналитичари Завода за развој, није било довољно за знатнији раст индустријске производње и побољшање конкурентности. Рачунице показују да би тек удео од најмање 25 процената могао допринети превазилажењу технолошког јаза и бржем привредном развоју. Поређења ради, просечно учешће инвестиција нових чланица ЕУ у, иначе, већем БДП-у, више је од нашег за три процената. Тај проценат је низак и у поређењу с новим чланицама ЕУ – 12, као и са земљама у окружењу: Румунија (30,4 одсто), Бугарска (29,8), Словенија (27,5), а у Хрватској (сада 27,8 одсто) тај проценат је достизао и 32,7.

Домаћа расположива средства за инвестиције су недовољна (прилив штедње у 2007. износио је 1,6 милијарди евра, а остварене бруто инвестиције 6,9 милијарди евра), због чега су од пресудног значаја за привредни развој страна директна улагања, констатује се у анализи.

А у периоду 2000–2008. стране директне инвестиције у Србији су износиле око 14 милијарди долара, што је, према подацима ММФ-а, ниже него у другим транзиционим економијама (Хрватска 21, Бугарска 34, Мађарска 41, Румунија 50, Словачка 25 и Чешка 61 милијарда долара).
Посебно снажан раст страних улагања у југоисточној Европи књиже Румунија и Бугарска. Рецимо, у 2006. српској рекордној години, захваљујући продаји у сектору телекомуникација, са 4,387 милијарде, Румуни су усисали 11,394, а Бугари 5,172 милијарде долара. Међутим, Србија последњих година добија и нове конкуренте на Балкану у Албанији и  Црној Гори,  која је у 2007. има прилив од  1401,8 долара по становнику (Србија – 296,7 долара) Србија кубури и са структуром страних улагања. Велики део дошао је од продаје дела државних и друштвених предузећа и банака у процесу приватизације. За прилив нових технологија, отварање нових радних места, повећање продуктивности, раст друштвеног производа и раст извоза неопходна је промена структуре у корист гринфилд и браунфилд улагања. Утолико пре  што Србија према Светском економском форуму заузима 126. позицију када је реч о увођењу нових технологија, а 120. за доступност нових технологија, подсећају аутори „Извештаја о развоју Србије”.