Mada je prosečna zarada u Srbiji za proteklih osam godina uvećana gotovo četiri puta – sa 102 evra u 2001. na oko četiristo u 2008, a broj onih koji žive ispod linije siromaštva prepolovljen od 2002. na 490.000 ljudi, tranzicioni učinak meren aršinom običnog čoveka – dostignutim životnim standardom – i dalje je mršav.

Životni standard građana Srbije među najnižima je u Evropi: kupovnamoćovdašnjegsveta, ili preciznije bruto domaći proizvod Srbije po kupovnoj moći, prema Eurostatovoj metodologiji, tek je na trećini proseka EU-27. Gotovo tri puta je slabiji od slovenačkog, nešto niži od bugarskog i nešto viši od makedonskog.

Posle osam godina tranzicije Srbija je po većini razvojnih indikatora otprilike na trećini puta do evropskog proseka. Iako je zabeležila manji ili veći napredak u svim oblastima privrednog i društvenog života, posle početnoguspona i reformskog poleta, itekako su je koštale dve godine stagnacije u reformama (2006. i 2007. godina), u kojima su ovozemaljska ekonomska pitanja bila u senci političkih zbivanja. Za to vreme konkurenti nisu čekali. Pretekli su je i ostavili na začelju kolone. Tako je danas Srbija, uglavnom u društvu Makedonije, BIH i Crne Gore, nekad bolja, nekad gora. UnekimparametrimapariraBugarimaiRumunimainipo jednom indikatoru se ne približava proseku razvijene Evrope.

Tvrdnju potkrepljuju analize iz najnovijeg „Izveštaja o razvoju Srbije 2008”, sa osvrtom na proteklih osam godina. Najnovija publikacija Republičkog zavoda za razvoj, nedavno predočena i Vladi Srbije, na oko dvesta stranica, daje do sada najkompletniji presek srpskog tranzicionog učinka: pregled rezultata svih relevantnih analiza domaćih i međunarodnih analitičara i poređenje srpske pozicije, po svim ključnim ekonomskim parametrima, s najrazvijenijima i tranzicionim zemljama–uzorima i konkurentima.

---------------------------------------------------------

Visoki procenti sporog oporavka

Iako je nacinalni kolač rastao 5,4 odsto godišnje, bruto domaći proizvod za petinu manji, a industrijska proizvodnja na polovini dostignute u 1990. godini. –  Najmanji izvoz po stanovniku, sve veća rupa u razmeni sa svetom 

Iako je tranzicionim stazama posle 2000. godine gazila najvećim stopama privrednog rasta u regionu (od četiri do osam odstogodišnje ili prosečno 5,4procenta) itako obim svoje ekonomije uvećalaza 53 odsto,Srbija nije nadoknadila zaostajanje iz 90-ih. Sa startnih 1.723 evra bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u 2001. godini dostigla je 4.500 evra, ali je njen BDP krajem prošle godine bio je realno niži za 20 odsto od ostvarenog u 1990. Ove godine linija rasta, izvesno je biće prekinuta, usled planetarne krize. Industrijska proizvodnja se još sporije oporavlja: industrija je 2008. završila napolovini proizvodnog nivoa dostignutogpočetkomdevetedecenijeprošlogveka.

Jaz je smanjen, ali zbog zakasnele tranzicije Srbija zaostaje u razvoju za drugim tranzicionim zemljama članicama EU i kandidatima. Doduše Bugarska, sa približno istim brojem stanovnika, ima otprilike isti bruto domaći proizvod, ali su druge tranzicione zemlje ostvarile značajniji rast. Mađarska sa 35 odsto više stanovnika ostvaruje tri puta veći BDP od Srbije, Rumunija sa tri puta više građana četiri puta veći obim ekonomije, Hrvatska sa 40 odsto manje stanovnika ima za isti procenat veći BDP, a Slovenija sa 3,7 puta manje ljudi stvara za desetinu veći nacionalni kolač od Srbije i četiri puta je mereno BDP-om po stanovniku razvijenija od Srbije (vrednosti ostvarenog BDP-a po zemljama prikazane su na grafikonu). Prosek prve petnestorke EU je 29.200 evra po stanovniku.

Za dinamičan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u tranzicionom periodu najzaslužniji je segment usluga, pre svega saobraćaj, trgovina i finansijsko posredovanje,sa prosečnom stopom rasta bruto dodate vrednosti od sedam odsto, dok je tranzicionikumulativnirastprerađivačke industrijeod 2001. do 2008. – 16 odstomeđunajnižimu tranzicionom regionu (Poljska 84, Bugarska 76, Slovačka 61, Rumunija 41, BiH 81, Mađarska 55, Hrvatska 40 odsto).

– Tranzicioni rast se, pre svega, bazirao na domaćoj tražnji (izvozna tražnja je zbog strukture privrede i nekonkurentnosti četiri puta niža) i stranim kreditnim sredstvima i taj tranzicioni model pokazao je prve znake ranjivosti sredinom prošle godine, da bi se početkom 2009. godine, ekonomija suočila sa počecima recesije. Održivost makro ekonomskog modela (i njegovih osnovnih varijabli – izvoza i stranih direktnih investicija)isključivo zavisi od prerađivačke industrije. Njenih 16 odstou stvaranju BDP (u Češkojje 27,  Hrvatskoj 25, Mađarskoj 23, Sloveniji 24, Slovačkoj 22, Makedoniji 19) doprinosi sa 95 procenata ukupnom izvozu, objašnjava dr Edvard Jakopin,  direktor Republičkog zavoda za razvoj.

A srpski izvoz, baziran uglavnom na prodaji hrane i metala, iako je iz godine u godinu rastao ( u periodu 2004 - 2006 u proseku godišnje čak 36 odsto), dostigavši sa 1,5 milijardi –  gotovo 11 milijardi dolara, i dalje je među najnižima po stanovniku. Da bi recimo dostigla Sloveniju Srbiji bi trebalo gotovo devet godina, a da bi domašila hrvatski nivo četiri godine. Pod uslovom da naš izvoz raste po prošlogodišnjoj stopi od 37,3 odsto, a da Slovenci i Hrvati ne prodaju ni dolara više nego do sada.

Sa rastom izvoza, i to mnogo brže je rastao i uvoz (sa 3,3 na 22,9 milijardi dolara), stvarajući gep u spoljno trgovinskoj razmeni od 12 milijardi  dolara ili 24,2 odsto BDP-a. Tekući  platni deficit, povećavajući se sa 2,4 u 2001. na 17,9 odsto BDP na kraju prošle godine postao je jedna od najvećih pretnji makreokonomskoj stabilnosti srpke ekonomije.

Vesna Jeličić

UKRATKO

- Tranzicija je velika stvar, samo kad je kratka.

- Tranzicija – to je kod nas već tradicija.

- Zašto se žurimo s privatizacijom? Tek je počeo treći milenijum.

- Da li je ovo nastavak one serije „Tražili ste, gledajte”?

- Što izgubiš na tranziciji, nađeš pod mostom.

- Srbija se poslednjih godina toliko promenila da građani ne mogu da je prepoznaju.

- Pobedićemo tranziciju. U zaustavnom vremenu.

D.  Minić  Karlo