Мада је просечна зарада у Србији за протеклих осам година увећана готово четири пута – са 102 евра у 2001. на око четиристо у 2008, а број оних који живе испод линије сиромаштва преполовљен од 2002. на 490.000 људи, транзициони учинак мерен аршином обичног човека – достигнутим животним стандардом – и даље је мршав.

Животни стандард грађана Србије међу најнижима је у Европи: куповнамоћовдашњегсвета, или прецизније бруто домаћи производ Србије по куповној моћи, према Еуростатовој методологији, тек је на трећини просека ЕУ-27. Готово три пута је слабији од словеначког, нешто нижи од бугарског и нешто виши од македонског.

После осам година транзиције Србија је по већини развојних индикатора отприлике на трећини пута до европског просека. Иако је забележила мањи или већи напредак у свим областима привредног и друштвеног живота, после почетногуспона и реформског полета, итекако су је коштале две године стагнације у реформама (2006. и 2007. година), у којима су овоземаљска економска питања била у сенци политичких збивања. За то време конкуренти нису чекали. Претекли су је и оставили на зачељу колоне. Тако је данас Србија, углавном у друштву Македоније, БИХ и Црне Горе, некад боља, некад гора. УнекимпараметримапарираБугаримаиРумунимаинипо једном индикатору се не приближава просеку развијене Европе.

Тврдњу поткрепљују анализе из најновијег „Извештаја о развоју Србије 2008”, са освртом на протеклих осам година. Најновија публикација Републичког завода за развој, недавно предочена и Влади Србије, на око двеста страница, даје до сада најкомплетнији пресек српског транзиционог учинка: преглед резултата свих релевантних анализа домаћих и међународних аналитичара и поређење српске позиције, по свим кључним економским параметрима, с најразвијенијима и транзиционим земљама–узорима и конкурентима.

---------------------------------------------------------

Високи проценти спорог опоравка

Иако је нацинални колач растао 5,4 одсто годишње, бруто домаћи производ за петину мањи, а индустријска производња на половини достигнуте у 1990. години. –  Најмањи извоз по становнику, све већа рупа у размени са светом 

Иако је транзиционим стазама после 2000. године газила највећим стопама привредног раста у региону (од четири до осам одстогодишње или просечно 5,4процента) итако обим своје економије увећалаза 53 одсто,Србија није надокнадила заостајање из 90-их. Са стартних 1.723 евра бруто домаћег производа по становнику у 2001. години достигла је 4.500 евра, али је њен БДП крајем прошле године био је реално нижи за 20 одсто од оствареног у 1990. Ове године линија раста, извесно је биће прекинута, услед планетарне кризе. Индустријска производња се још спорије опоравља: индустрија је 2008. завршила наполовини производног нивоа достигнутогпочеткомдеветедеценијепрошлогвека.

Јаз је смањен, али због закаснеле транзиције Србија заостаје у развоју за другим транзиционим земљама чланицама ЕУ и кандидатима. Додуше Бугарска, са приближно истим бројем становника, има отприлике исти бруто домаћи производ, али су друге транзиционе земље оствариле значајнији раст. Мађарска са 35 одсто више становника остварује три пута већи БДП од Србије, Румунија са три пута више грађана четири пута већи обим економије, Хрватска са 40 одсто мање становника има за исти проценат већи БДП, а Словенија са 3,7 пута мање људи ствара за десетину већи национални колач од Србије и четири пута је мерено БДП-ом по становнику развијенија од Србије (вредности оствареног БДП-а по земљама приказане су на графикону). Просек прве петнесторке ЕУ је 29.200 евра по становнику.

За динамичан раст бруто домаћег производа Србије у транзиционом периоду најзаслужнији је сегмент услуга, пре свега саобраћај, трговина и финансијско посредовање,са просечном стопом раста бруто додате вредности од седам одсто, док је транзиционикумулативнирастпрерађивачке индустријеод 2001. до 2008. – 16 одстомеђунајнижиму транзиционом региону (Пољска 84, Бугарска 76, Словачка 61, Румунија 41, БиХ 81, Мађарска 55, Хрватска 40 одсто).

– Транзициони раст се, пре свега, базирао на домаћој тражњи (извозна тражња је због структуре привреде и неконкурентности четири пута нижа) и страним кредитним средствима и тај транзициони модел показао је прве знаке рањивости средином прошле године, да би се почетком 2009. године, економија суочила са почецима рецесије. Одрживост макро економског модела (и његових основних варијабли – извоза и страних директних инвестиција)искључиво зависи од прерађивачке индустрије. Њених 16 одстоу стварању БДП (у Чешкојје 27,  Хрватској 25, Мађарској 23, Словенији 24, Словачкој 22, Македонији 19) доприноси са 95 процената укупном извозу, објашњава др Едвард Јакопин,  директор Републичког завода за развој.

А српски извоз, базиран углавном на продаји хране и метала, иако је из године у годину растао ( у периоду 2004 - 2006 у просеку годишње чак 36 одсто), достигавши са 1,5 милијарди –  готово 11 милијарди долара, и даље је међу најнижима по становнику. Да би рецимо достигла Словенију Србији би требало готово девет година, а да би домашила хрватски ниво четири године. Под условом да наш извоз расте по прошлогодишњој стопи од 37,3 одсто, а да Словенци и Хрвати не продају ни долара више него до сада.

Са растом извоза, и то много брже је растао и увоз (са 3,3 на 22,9 милијарди долара), стварајући геп у спољно трговинској размени од 12 милијарди  долара или 24,2 одсто БДП-а. Текући  платни дефицит, повећавајући се са 2,4 у 2001. на 17,9 одсто БДП на крају прошле године постао је једна од највећих претњи макреокономској стабилности српке економије.

Весна Јеличић

--------------------------------------------------------------------------

УКРАТКО

- Транзиција је велика ствар, само кад је кратка.

- Транзиција – то је код нас већ традиција.

- Зашто се журимо с приватизацијом? Тек је почео трећи миленијум.

- Да ли је ово наставак оне серије „Тражили сте, гледајте”?

- Што изгубиш на транзицији, нађеш под мостом.

- Србија се последњих година толико променила да грађани не могу да је препознају.

- Победићемо транзицију. У зауставном времену.

Д.  Минић  Карло