Srbija je svoju prosečnu godišnju tranzicionu ocenu povećala od 2000. godine sa 1,6 na 2,9 u 2008.

To bi bio najkraći epilog osmogodišnjeg tranzicionog hoda: posle završene prve tranzicione faze ( u kojoj je postigla relativnu makroekonomsku stabilnost), postavljenih temelja za drugu ( u kojoj je trebalo da je već privatizovala velika preduzeća, reformisala finansijski sektor i ojačala nebankarske institucije) i pred izazovima treće faze, u kojoj je čekaju restrukturisanje i modernizacija preduzeća, podizanje konkurentnosti i infrastrukturne reforme.

Istina je da se Srbija u tranzicionu školu Evropske banke za obnovu i razvoj, koju pohađa 28 učenika i po čijem nastavnom planu se polaže devet tranzicionih ispita iz pet reformskih oblasti – preduzeća, tržište, trgovina, finansijske institucije i infrastruktura, uključila mnogo kasnije. Tako posmatrano možda i ne bi bilo razloga za nezadovoljstvo. Ali je problem što su tranzicioni šampioni već uveliko odmakli i što su je stigli i oni koji su se kasnije upisali.

Srbija je, doduše, u 2008, posle dve godine zastoja i pada sa sa 17. na 23 –24 mesto poboljšala svoj rang među 28 tranzicionih ekonomija i smestila se na 20-21 mesto. Dok su sem Mađarske, koja je zavredila četvorku za standarde najbliže razvijenim tržišnim privredama, u grupu najnaprednijih tranzicionih privreda svrstane i Estonija, Češka Slovačka, Poljska i Litvanija (3,9 do 3,7), u regionu jugoistočne Evrope najbolje ocene dobile su Bugarska (3,6), Hrvatska (3,5) i Rumunija (3,4). Makedonija i Albanija ocenjene su sa 3,2, odnosno 3,1, dok je Srbija nadmašila samo Crnu Goru (2,8) i BiH (2,6).

Srbija i dalje najveću ocenu – četvorku ima samo iz liberalizacije cena, sprovedene još 2001. godine, na početku tranzicije i po standardima razvijenih tržišnih privreda, a sa 3,7 ceni se privatizacija malih preduzeća, ali i režim spoljnotrgovinske razmene (trgovinska liberalizacija i devizni sistem), u čemu je od 2000, u naredne dve godine, napravila najveći skok. Trojku je zavredila za reformu bankarskog sektora, dok dvojke i dalje vuče za proces privatizacije velikih društvenih preduzeća (2,7), restrukturisanje preduzeća i infrastrukturne reforme (2,3).

Komercijalizacija, konkurentnost, liberalizacija, privatizacija, sem u oblasti telekomunikacija(NIS je prodat tek krajem godine) praktično nisu uopšte ušle ili su samo dodirnule druge javne infrastrukturne sektore. To je Srbiju pozicioniralo na samo dno liste evropskih tranzicionih zemaljama. Da reforme na makroplanu nisu adekvatno propraćene reformama u sektoru preduzeća pokazuju EBRD indeks reformi preduzeća – 2,3 (nižu vrednost ima samo BiH – 2,0, dok je za Sloveniju i Hrvatsku 3,0) i indeks infrastrukturnih reformi – 2,3, na nivou Makedonije i BiH, niži od rumunskog - 3,3)

Niska konkurentnost u prethodnom periodu posledica je sporog restrukturiranja nefinansijskog sektora: broj preduzeća koji bi poslovao po tržišnim principima sporo se povećava, a broj onih koji posluju u monopolskom okruženju i pod zaštitom države se sporo smanjuje, konstatovali su analitičari.

Najgoru ocenu čistu dvojku Srbija i dalje ima iz borbe protiv monopola i u reformi tržišta i razvoju nebankarskih finansijskih institucija.

Usporen tempo privatizacije, skroman pomak u restruktirisanja velikih sistema, nedovoljno konkrencije na tržištu, započeti poslovi, ali bez daljih koraka u sektoru malih i srednjih preduzeća, doneli su joj loše pozicije i na drugim rang-listama međunarodnih analitičara.

---------------------------------------------------

Produktivniji od Rumuna i Bugara

Produktivnost rada u Srbiji je i pored značajnog rasta BDP-a i dalje među najnižima u Evropi. Manja je za oko 1,7 puta od proseka evropske dvadesetsedmorke, s tim što je u 2008. godini došlo je do blagog poboljšanja ovog parametra. Prema preliminarnim podacima, u 2008. produktivnost srpske privrede povećana je za 5,8 odsto, uz neznatan pad ukupnog broja zaposlenih (0,1 procenata) ukazuju analize Zavoda za razvoj.

Međutim, ako je za utehu, Srbija ima veću produktivnost (istina jedino) od Letonije, Rumunije i Bugarske.

Zemlje s najvišim vrednostima indeksa produktivnosti u odnosu na prosek EU-27, su Luksemburg, Norveška, Irska i Belgija. Na nivou proseka EU-27 su približno Španija, Grčka i Danska.