Србија је своју просечну годишњу транзициону оцену повећала од 2000. године са 1,6 на 2,9 у 2008.

То би био најкраћи епилог осмогодишњег транзиционог хода: после завршене прве транзиционе фазе ( у којој је постигла релативну макроекономску стабилност), постављених темеља за другу ( у којој је требало да је већ приватизовала велика предузећа, реформисала финансијски сектор и ојачала небанкарске институције) и пред изазовима треће фазе, у којој је чекају реструктурисање и модернизација предузећа, подизање конкурентности и инфраструктурне реформе.

Истина је да се Србија у транзициону школу Европске банке за обнову и развој, коју похађа 28 ученика и по чијем наставном плану се полаже девет транзиционих испита из пет реформских области – предузећа, тржиште, трговина, финансијске институције и инфраструктура, укључила много касније. Тако посматрано можда и не би било разлога за незадовољство. Али је проблем што су транзициони шампиони већ увелико одмакли и што су је стигли и они који су се касније уписали.

Србија је, додуше, у 2008, после две године застоја и пада са са 17. на 23 –24 место побољшала свој ранг међу 28 транзиционих економија и сместила се на 20-21 место. Док су сем Мађарске, која је завредила четворку за стандарде најближе развијеним тржишним привредама, у групу најнапреднијих транзиционих привреда сврстане и Естонија, Чешка Словачка, Пољска и Литванија (3,9 до 3,7), у региону југоисточне Европе најбоље оцене добиле су Бугарска (3,6), Хрватска (3,5) и Румунија (3,4). Македонија и Албанија оцењене су са 3,2, односно 3,1, док је Србија надмашила само Црну Гору (2,8) и БиХ (2,6).

Србија и даље највећу оцену – четворку има само из либерализације цена, спроведене још 2001. године, на почетку транзиције и по стандардима развијених тржишних привреда, а са 3,7 цени се приватизација малих предузећа, али и режим спољнотрговинске размене (трговинска либерализација и девизни систем), у чему је од 2000, у наредне две године, направила највећи скок. Тројку је завредила за реформу банкарског сектора, док двојке и даље вуче за процес приватизације великих друштвених предузећа (2,7), реструктурисање предузећа и инфраструктурне реформе (2,3).

Комерцијализација, конкурентност, либерализација, приватизација, сем у области телекомуникација(НИС је продат тек крајем године) практично нису уопште ушле или су само додирнуле друге јавне инфраструктурне секторе. То је Србију позиционирало на само дно листе европских транзиционих земаљама. Да реформе на макроплану нису адекватно пропраћене реформама у сектору предузећа показују ЕБРД индекс реформи предузећа – 2,3 (нижу вредност има само БиХ – 2,0, док је за Словенију и Хрватску 3,0) и индекс инфраструктурних реформи – 2,3, на нивоу Македоније и БиХ, нижи од румунског - 3,3)

Ниска конкурентност у претходном периоду последица је спорог реструктурирања нефинансијског сектора: број предузећа који би пословао по тржишним принципима споро се повећава, а број оних који послују у монополском окружењу и под заштитом државе се споро смањује, констатовали су аналитичари.

Најгору оцену чисту двојку Србија и даље има из борбе против монопола и у реформи тржишта и развоју небанкарских финансијских институција.

Успорен темпо приватизације, скроман помак у реструктирисања великих система, недовољно конкренције на тржишту, започети послови, али без даљих корака у сектору малих и средњих предузећа, донели су јој лоше позиције и на другим ранг-листама међународних аналитичара.

---------------------------------------------------

Продуктивнији од Румуна и Бугара

Продуктивност рада у Србији је и поред значајног раста БДП-а и даље међу најнижима у Европи. Мања је за око 1,7 пута од просека европске двадесетседморке, с тим што је у 2008. години дошло је до благог побољшања овог параметра. Према прелиминарним подацима, у 2008. продуктивност српске привреде повећана је за 5,8 одсто, уз незнатан пад укупног броја запослених (0,1 процената) указују анализе Завода за развој.

Међутим, ако је за утеху, Србија има већу продуктивност (истина једино) од Летоније, Румуније и Бугарске.

Земље с највишим вредностима индекса продуктивности у односу на просек ЕУ-27, су Луксембург, Норвешка, Ирска и Белгија. На нивоу просека ЕУ-27 су приближно Шпанија, Грчка и Данска.