U godinu planetarne krize, u kojoj se i u mnogo razvijenim zemljama vodi bitka za svako radno mesto i u kojoj se posao gubi preko noći, Srbija je, prema Anketi o radnoj snazi, ušla s gotovo pola miliona, tačnije – 445.383 nezaposlena. Istina, na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlenih je nekoliko stotina hiljada više, ali se, radi poređenja s drugim zemljama, u analizama koristi podatak o anketnoj nezaposlenosti.

Iako je stopa nezaposlenosti poslednje dve godine smanjena s 20,9 na 18,1 a onda na 14 odsto (više usled metodoloških i promena u propisima, nego zato što su nezaposleni nalazili zaposlenje), ona je i dalje daleko iznad proseka EU (7,1 odsto) i viša nego u zemljama iz okruženja (Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj) od kojih većinaživi s nezaposlenošću od pet do deset odsto (videti grafikon).

Da nevolja bude veća, Srbija ima najviše stope dugoročne nezaposlenosti (na posao duže od godinu dana čeka čak 71 odsto ljudi bez posla) i nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine – 43,7 odsto. Među onima koji traže posao veliki je procenat ljudi sa osnovnom i srednjom školom, a velike su i regionalne disproporcije. U okruzima na jugu i istoku Srbije, nezaposlenost je i do pet puta izraženija nego u severnim, razvijenijim područjima.

Problem velike nezaposlenosti, prenet iz predtranzicionog perioda, još više je eskalirao u proteklih pet godina zbog procesa svojinske transformacije i restrukturisanja preduzeća. Nasleđenom broju nezaposlenih pridružili su se i radnici čija su preduzeća otišla u stečaj ili likvidaciju, kao i radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom u preduzećima u kojima je izvršeno restrukturisanje i vlasnička transformacija.

Kao posledica tranzicionih procesa, u periodu 2001–2008. godine, ukupna zaposlenost je opadala u proseku 0,6 odsto svake godine, a nezaposlenost je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi 1,6 procenata.

Prema anketi o radnoj snazi, ukupan broj nezaposlenih smanjen je sa 693.024 u 2006. na 457.205 u oktobru 2008. Samo u poslednje četiri godine, u procesu restrukturisanja, platni spiskovi pravnih lica skraćeni su za 118.014 imena (od 80 odsto iz realnog sektora a 20 iz javnog). Međutim, preduzetnički sektor prihvatio je samo 48.526, odnosno 41 odsto, onih koji su ostali bez posla.

S vlasničkom transformacijom srpske privrede u neprivatizovanim društvenim preduzećima ostalo je tek 5,3 odsto, 74 procenta zaposlenih radi kod privatnih poslodavaca, dok država zapošljava oko 600.000 ljudi, podaci su iz analize urađene u Zavodu za razvoj.