Погледи
Бошко Јакшић
Погледи са стране
Обрад Кесић
Јелена Влајковић
Тема недеље
Винарска Србија
У годину планетарне кризе, у којој се и у много развијеним земљама води битка за свако радно место и у којој се посао губи преко ноћи, Србија је, према Анкети о радној снази, ушла с готово пола милиона, тачније – 445.383 незапослена. Истина, на списковима Националне службе за запошљавање, незапослених је неколико стотина хиљада више, али се, ради поређења с другим земљама, у анализама користи податак о анкетној незапослености.
Иако је стопа незапослености последње две године смањена с 20,9 на 18,1 а онда на 14 одсто (више услед методолошких и промена у прописима, него зато што су незапослени налазили запослење), она је и даље далеко изнад просека ЕУ (7,1 одсто) и виша него у земљама из окружења (Румунији, Бугарској, Мађарској, Хрватској) од којих већинаживи с незапосленошћу од пет до десет одсто (видети графикон).
Да невоља буде већа, Србија има највише стопе дугорочне незапослености (на посао дуже од годину дана чека чак 71 одсто људи без посла) и незапослености младих од 15 до 24 године – 43,7 одсто. Међу онима који траже посао велики је проценат људи са основном и средњом школом, а велике су и регионалне диспропорције. У окрузима на југу и истоку Србије, незапосленост је и до пет пута израженија него у северним, развијенијим подручјима.
Проблем велике незапослености, пренет из предтранзиционог периода, још више је ескалирао у протеклих пет година због процеса својинске трансформације и реструктурисања предузећа. Наслеђеном броју незапослених придружили су се и радници чија су предузећа отишла у стечај или ликвидацију, као и радници који су проглашени технолошким вишком у предузећима у којима је извршено реструктурисање и власничка трансформација.
Према анкети о радној снази, укупан број незапослених смањен је са 693.024 у 2006. на 457.205 у октобру 2008. Само у последње четири године, у процесу реструктурисања, платни спискови правних лица скраћени су за 118.014 имена (од 80 одсто из реалног сектора а 20 из јавног). Међутим, предузетнички сектор прихватио је само 48.526, односно 41 одсто, оних који су остали без посла.
С власничком трансформацијом српске привреде у неприватизованим друштвеним предузећима остало је тек 5,3 одсто, 74 процента запослених ради код приватних послодаваца, док држава запошљава око 600.000 људи, подаци су из анализе урађене у Заводу за развој.



















