Према последњем Извештају о конкурентности Светског економског форума, Србија заузима 85. позицију од 134 земље, што је сврстава у земље ниске конкурентности у светским, али и регионалним оквирима. Иако је, после претходног пада, у последњем бодовању свој ранг поправила за седам места, налази се на зачељу групе од 27 транзиционих земаља и земаља друге фазе развоја, које теже повећању укупне конкурентске позиције и које су јој директни конкуренти у привлачењу инвеститора. Такво побољшање није било довољно да се пресели у следећу фазу развијености (што је успело Чилеу, Русији, Латвији, Литванији, Пољској и Турској). Уз то нашој групи прикључиле су се Албанија, БиХ, Украјина, Колумбија, Еквадор и Тунис, а од земаља из окружења Србија је боље позиционирана само од Македоније на 89. и БиХ на 107. месту.

Шта је по Светском извештају о конкурентности српска предност, а шта слабост?
Адути Србије, у овом моменту су: квалитет математичког и научног знања и високог образовања, време оснивања предузећа, висина укупне пореске стопе, време потребно за оснивање фирме, нижи трошкови отпуштања радника, степен заштите инвеститора, индекс радног законодавства, стране директне инвестиције и технолошки трансфери, употреба персоналних рачунара, број научника и инжењера.

Док су јој највеће предности, по овом вредновању, у здравству и основном образовању, најкритичније области су „сложеност пословања” и „институције” у којима немамо ниједне компаративне предности. Србији конкурентност обарају: велики терет државне регулације, неуспешно пословање државних корпорација, недовољна заштита интереса малих акционара, лоша инфраструктура, посебно путеви, недовољна обука запослених, ниска стопа националне штедње, тржишна доминација, односно монополизовано тржиште и неефикасност антимонополске политике, одлив мозгова, недовољно софистицирано финансијско тржиште и технолошко заостајање предузећа.

Анализа Светске банке, прошле године упакована у студију „Пословање у 2009” указује на погоршање пословног амбијента, успоравање реформи и Србију лидера из 2005, који у међувремену није направио ниједан крупнији помак, спушта за још три – на 94. позицију на ранг-листи 181 земље. Истина, Србија има бољу позицију од Хрватске (106) и БиХ (119), а лошију од Мађарске (41), Румуније (47), Словеније (54), Македоније (71), Албаније (направила скок са 135 на 86. место и са Азербејџаном који је напредовао са 97. на 33. позицију постала реформски лидер у последњем вредновању) и Црне Горе (90). Србија се једино на последњем тестирању поправила у укњижби имовине, а најслабије је рангирана у категорији издавања дозвола (173. место) и по компликованим пореским процедурама.

Међутим, у Заводу за развој указују да постоји и један показатељ у коме Србија полако, али сигурно напредује од 2000. године: индекс хуманог развоја који говори о постојању услова да људи у једној земљи живе дуг и здрав живот, да су образовани, да имају приступ средствима неопходним за пристојан животни стандард и могућност да учествују у животу заједнице. У последњем УНДП Извештају хуманог развоја за 2008/2009. годину (према подацима из 2006) први пут је Србија у групи земаља са високим нивоом хуманог развоја (изнад 0,8), односно стављена је на 65. место у свету. Тако је на европској ранг-листи Србија у 2008. години боље рангирана по хуманом, него по економском развоју. Али и по овом индексу бољи смо само од БиХ, Албаније и Македоније.