„На вези медицине и фармацеутске индустрије почива цео медицински свет.“

Овако је кратко и јасно спрегу медицине и фармације формулисао професор клиничке фармакологије и токсикологије др Томислав Кажић, додајући да је веза – нераскидива!

– То се не може укинути. Ако хоћете да штампате књигу, треба вам спонзор. На великим америчким конгресима окупи се и до 30.000 учесника, од којих је 29.000 довела индустрија. Зашто? Неко мора да буде тумач. Не може индустрија без веледрогерија, а професори медицине су посредници између фармацеутске индустрије и здравства. На пример, организује се конгрес лекара опште медицине и једна домаћа фабрика лекова доведе 500 лекара из Босне. Све им плати. Али, произвођач то спонзорство урачуна у цену лека и зато он кошта толико колико кошта. Тај ланац је неопходан, али је кључно питање мере. Кад се изгуби мера у повлађивању фармацеутској индустрији, односно у „подмазивању“, губи се поверење у здравствени систем, што смо сви имали прилику да видимо на делу с вакцином против грипа, коју је погурала фармацеутска индустрија – сматра професор Кажић.

Министар здравља професор др Томица Милосављевић је за „Политику“ рекао да већ сада сада постоје јасне одредбе у Закону о здравственој заштити којима се утврђује забрана рекламирања.

– Односи с фармацеутском индустријом регулисани су законом. Фармацеутска кућа може лекару платити пут, боравак и котизацију на стручном скупу. За предавања, која одрже на конгресима, лекари су плаћени преко ауторске агенције, за то плаћају порез, а увек морају да воде рачуна да ли су у сукобу интереса. Такође, у свакој установи треба да постоје етички кодекси, којима треба да се уреди и ова област. Међутим, поткупљивање је посао за истражне органе – подсећа министар здравља.

Министар здравља најавио је да ће до краја месеца припремити подзаконски акт Закона о лековима, којим ће се дефинисати односи фармацеутских кућа и медицинске струке.

Од домаћих фабрика лекова, као и фармацеутских кућа, међу којима су и две иностране, чији су запослени осумњичени за давање мита, покушали смо да сазнамо да ли у компанијама постоји правилник или документ којим се уређују односи с лекарима, који лек представљају, на пример, на конгресима. Да ли постоје фондови за промотивне активности и мера контроле давања мита лекарима? Наравно, и да ли имају коментар на акцију „Краба“ и ухапшене због сумње на малверзације с цитостатицима.

Док траје истрага, не могу да дају било какве изјаве, био је најчешћи одговор. Само су из компаније „Мерк“ објаснили да су усвојили Кодекс понашања за припаднике фармацеутске професије у коме јасно стоји и одредба: „Никада нећемо понудити ни обезбедити било какву финансијску или материјалну добит (укључујући донације, стипендије, субвенције, подршку, консултантске уговоре) у замену за преписивање, препоруку, куповину, снабдевање или администрирање производа или обећање да ће тако нешто бити учињено. Ништа не може бити понуђено или обезбеђено на начин или под условом који би имао недоличан утицај на рад здравственог професионалца који преписује лекове“.

Одговори који нису стигли од осталих остављају простор за сумњу да, и наше и стране фармацеутске куће, добро награђују форсирање одређеног лека, на рецепт или усмено. Фармацеутске куће финансирају одласке лекара на конгресе у иностранство, али и директно дају новац. Генерални менаџер фармацеутске куће „Бајер“ за Србију Мануел Најч, је почетком 2010. године, покренуо кампању „Играјмо по правилима“, као први корак да се фармацеутском бизнису у Србији и региону врати углед, који је озбиљно уздрман бројним скандалима, оптужбама и истрагама.

На папиру, у разним кодексима све је дефинисано: шта је реклама, шта непримерено путовање и неприхватљиви поклони. Стварност је много другачија. То потврђује и директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Светлана Вукајловић која за „Политику“ каже како је веза између фармацеутских компанија и лекара сувише софистицирана да би била тако лако препозната.

– Фармацеутска индустрија је финансијски моћна и ангажује најмоћније маркетиншке кампање, које формирају мишљења лекара тако да они дубоко верују у предности одређеног лека. Реклама лека није као спот којим се рекламира прашак за веш, него је врло вешта: представљају се резултати клиничке студије коју је спонзорисала фармацеутска компанија, одабере се, на пример, сала САНУ, али се не говори о нуспојавама тог лека – нагласила је Светлана Вукајловић.