У низу небројених афера она о цитостатицима нарочито је потресла јавност, јер је реч о људском, поготово детињем здрављу.

Шта ће све испливати на видело тек ћемо знати, али су и даље мале шансе да јавност у Србији дозна податке о нечему што се посредно може везати за ову аферу. Баш је у „Политици” средином прошле недеље објављен детаљ да се само на београдском Институту за онкологију годишње региструје више од 6.000 нових пацијената и да дневно кроз амбуланте института прође скоро 1.000 пацијената.

У каквој су вези ти подаци с бомбардовањем 1999. године и какви су од онда трендови раста опаке болести, остаје и даље отворено питање.

Иако одговор изостаје, једно је јасно – данашња Србија прави је Елдорадо за трговину свим могућим препаратима који „лече“ рак, поготово када их производе најмоћнији играчи глобалне фармаколошке индустрије.

У том свету се води прави рат за профит јер неке хемотерапије (циклус лечења) достиже цену до 200.000 америчких долара, тврде обавештени.

На свим странама света, борци против глобалне фармакомафије, њихових лекарских агената, политичких и морално посрнулих промотера, доказују да су енормни профити стечени у овој области, у ствари, злочиначки убран харач.

Доктор Мартијас Рат из Немачке већ две деценије води своје ратове против фармакомафије и њеног приступа људским болестима.

Као некадашњи сарадник двоструког нобеловца Линуса Паулинга и као самостални истраживач, др Рат тврди да је у лечењу разних врста рака од пресудне важности да се у људском организму успостави равнотежа коришћењем витамина Це и аминокиселине лизин.

За фармацеутску индустрију, тврди др Рат, „људско тело је највеће тржиште“ света. Зато ова индустрија и медицина с њом у спрези не лече људе да би оздравили, него да зато да буду што дуже били болесни, јер то осигурава тешко замисливе профите.

Статистичке анализе др Рата потврђују шта глобално „тржиште људског тела“ значи. Иза тих података крије се моћ екстремне нељудскости, бескрупулозности и организованог злочинаштва фармакомафије, коме не суди ниједан суд.

Пошто Србија није никакво изоловано, робинзоновско острво, него је, напротив, често у срцу многих прљавштина глобалног света, јасно је да увиди др Рата имају везе и са нама.

Можда и у афери са Институтом за онкологију, баш као и са било којим другим сегментом овдашње здравствене заштите.

Зар је јавност у Србији заборавила „фармацеута“ Милана Панића, премијера СР Југославије, за чију се ондашњу „Галенику“ говоркало свашта, поготово да штанцује „лекове“ који нису прошли ни елементарна клиничка испитивања.

Уосталом, пре пет година сам уместо антитетануса добио инјекцију дестиловане воде. И то је откривено случајно, када се у Дому здравља на Новом Београду разбила ампула са „серумом“ па је установљено да је реч о дестилованој води!