Полицијска акција „Краба“, у којој су ухапшени лекари и руководиоци фармацеутских компанија и дистрибутера лекова због сумње да су учествовали у малверзацијама при набавци цитостатика, није прва која је Институт за радиологију и онкологију довела на странице „црне хронике“. О овој медицинској установи говорило се и 2001. године, током „афере цитостатици“, када су лисице на руке стављене тадашњем директору поменутог Института Николи Митровићу, бившем финансијском директору „Дунав осигурања” Љиљани Јеремић, некадашњем директору Републичког завода за здравствено осигурање Томиславу Јанковићу…

Сви окривљени, њих 13, против којих је после спроведене истраге подигнута оптужница, међутим, после судског поступка ослобођени су оптужби за малверзације са увозом цитостатика и здравственим осигурањем. Образлажући пресуду, коју је изрекао почетком новембра прошле године, тадашњи председник судског већа Миленко Цвијовић рекао је да ју је донео „искључиво због, такорећи, наредбе Врховног суда Србије“ који му је „малтене наложио шта треба да уради“.

– Ова пресуда не може више да буде укинута, па нека сада Врховни суд ради шта хоће. Ја бих, иначе, донео пресуду исту као и прошли пут – рекао је судија Цвијовић приликом изрицања пресуде.

Претходно је тадашњи Окружни суд у децембру 2005. године после првог поступка, који је трајао четири године, изрекао пресуду оптуженима за малверзације са увозом цитостатика и здравственим осигурањем.

Тада изреченом пресудом Милован Ђуровић, директор предузећа „Алфа 23“, осуђен је на казну затвора у трајању од девет година, док је бившем директору Републичког завода за здравствено осигурање Томиславу Јанковићу изречена петогодишња затворска казна. На казне затвора у трајању од две године осуђени су бивши директор Института за радиологију и онкологију Никола Митровић и бивши финансијски директор „Дунав осигурања“ Љиљана Јеремић. Годину дана више добио је њен некадашњи претпостављени Томислав Симовић. Некадашњем директору „Медифарма“ Зорану Вишњићу изречена је казна затвора од једне године. На десет месеци, условно на четири године, осуђен је бивши директор Савезне јавне установе за одржавање унутрашњих пловних путева Радиша Ђорђевић.
Судско веће оптужби је ослободило Радослава Лалета Секулића, бившег директора Управног одбора „Бест групе“, бившег директора предузећа „Енергопројект архитектура“ Миодрага Цвијића, бившег комерцијалног директора „Челика“ Живана Тешића, некадашњег директора ЖТП-а Љубомира Стожинића, бившег директора „Галенике“ Мирјану Крстаић и некадашњег председника УО Компаније „Дунав осигурање“ Небојшу Маљковића.

Ђуровић, Станковић, Симовић и Јеремићева осуђени су да су од 1998. године до октобра 2000. године фиктивним уговорима са жиро-рачуна „Дунава“ уплатили фирми „Алфа 23“ око 36,5 милиона динара, а тај новац је затим пребачен на рачун Југословенске левице.

Јанковић, Митровић и Вишњић првостепено су осуђени да су злоупотребом службеног положаја оштетили Републички завод за здравствено осигурање и Институт за радиологију и онкологију за 256.000 тадашњих немачких марака приликом набавке цитостатика за ову медицинску установу.

----------------------------------------------

У четири ока

Током октобра 2004. године, генерал Зоран Станковић, некадашњи начелник ВМА и бивши министар одбране, причао о томе како њему и ВМА прете чланови фармакомафија. Тада је навео да је некима циљ да ова установа западне у дугове и заврши у нечијим рукама.

– Има људи који би желели да буду власници ВМА, али не могу да кажем који су јер сам ту информацију добио незванично, у четири ока. Иначе, вредност зграде је процењена на милијарду евра. Они заврбују челне људе болнице задужене за набавку и натерају их да купују само од одређених добављача и то по ценама вишим од реалних. Одређени део суме добијају инсајдери из болница, који су им омогућили приступ. ВМА је погодна институција јер купује много медицинских и техничких апарата, троши огромне количине санитетског материјала, лекова и хране.

М. Дерикоњић