Од готово стотину сведока колико је предвиђено да буде саслушано током истраге против професора др Ненада Боројевића и осталих ухапшених током полицијске акције „Краба“, истражни судија Посебног одељења Вишег суда у Београду до сада је саслушао само једног. Име овог сведока, који је саслушан у петак, према информацијама до којих је „Политика“ дошла, није се налазило на списку оних чије су саслушање предложили тужилаштво и одбрана.

– Он је, ако тако могу да кажем, дописан на листу сведока. С обзиром да се до дана саслушања, практично, није знало да ће овај сведок да буде саслушан, питања му је постављао само тужилац. Браниоци окривљених то нису урадили – наводи саговорник „Политике“ који је желео да остане анониман.

Током истраге, како сазнајемо, требало би да буде саслушано око стотину сведока међу којима су запослени на Институту за онкологију и радиологију, лица из неколико фармацеутских кућа и надлежних комисија за набавку лекова.

Наредних дана требало би да буде позната и судбина двојице осумњичених, који тренутно нису доступни истражним органима. Њих истражни судија није саслушао, па самим тим се тужилац и истражни судија нису опредељивали око решења о спровођењу истраге, а потом и о одређивању притвора. Након што постану доступна истражним органима та лица ће бити саслушана, а истражни судија ће на предлог тужиоца одлучивати и о притвору.

Искази сведока требало би да помогну да се утврди да ли су Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију Србије, Зоран Бекић, начелник Одељења педијатријске онкологије ИОРС, Ивана Поповић, директор апотеке на ИОРС, Зоран Томашевић, помоћник директора за здравствену делатност ИОРС, Војислав Петровић, генерални директор „Рош“ ДОО, Андреј Соретић, директор онколошког сектора компаније „Фармасвис“, Предраг Маринковић, шеф пословне јединице фармацеутске компаније „Астра Зенека“, Ана Матовић, продукт менаџер фармацеутске компаније „Астра Зенека“, примили, односно дали мито.

Тужилаштво за организовани криминал поднело је захтев за спровођење истраге и против Ивана Попова, научног саветника за клиничку онкологију и саветника директора Клинике за медикалну онкологију ИОРС, и Ренеа Каутза, представника фармацеутске компаније „Мерк“.

Осумњичени се терете да су у периоду од марта 2007. до краја 2009. године незаконито спроводили поступак јавних набавки, унапред договарајући и одређујући фармацеутске произвођачке компаније које ће добити посао испоруке за поједине врсте цитостатика са, такозване, „Б“ и „Ц“ листе за Институт за онкологију и радиологију Србије, као и да су утицали на повећану потрошњу цитостатика одређених фармацеутских кућа.

Реч је о компанијама „Рош“, „Мерк“, „Астра Зенека“, „Актавис“, „Санофи Авентис“ и „Фармасвис“, којима су унапред саопштавани подаци о потрошњи цитостатика, планираним поступцима јавних набавки, достављане информације неопходне за сачињавање најповољније понуде, а потом доношене одлуке и закључивани уговори о куповини цитотоксичних препарата. Осумњичени из Института за онкологију и радиологију Србије су на име тога од поменутих компанија примали поклоне и то у виду готовог новца, а поред тога на њихово име су уплаћивани и одговарајући новчани износи по основу наводних ауторских хонорара.

– Осумњичени су, због одређених навода медија, изложени јавном линчу. Овим хапшењем нису кажњени само лекари, већ и пацијенти, родитељи најмлађих болесника. После многих спекулација, јавности се обратила стручна јавност која је у својим извештајима дала мишљење да ли је гарнитура лекара која се налази у притвору радила нешто мимо правила струке. Адвокатски тим доктора Бакића бориће се у овом поступку, који ће вероватно бити дуг, да утврди истину, да заједно с тужиоцем и судијом утврдимо све релевантне доказе и чињенице и да јавности у једном тренутку саопштимо шта је од свега истина – каже за „Политику“ Милун Драгутиновић, један од адвоката осумњиченог Бакића.

----------------------------------------------

Комплексан предмет

Адвокатски тим др Бекића, који чине Милун Драгутиновић, Миленко Милисављевић и Радиша Роскић, како кажу браниоци, пред собом имају један од најкомплекснијих предмета. Предмет је, како истичу адвокати, деликатан с обзиром на то да се ради о здрављу људи.

– Посебно нас погађа то што су за извесна поткусуривања у јавности предмети живота деце – каже адвокат Роскић.

Мирослава Дерикоњић

------------------------

Карлов угао

Цитостатички захват. Укратко – Це-Зе.

Чистоћа је пола здравља. Прљавштина пола здравства.

Испада да нам је онкологија рак-рана.

Вакцину против похлепе не дају они у белим мантилима, него они у плавим униформама.

Изгледа да је свињски грип добио име по фармацеутској мафији.

Истрага ће показати ко је умро од болести, а ко од лекова.

Хипократова заклетва не успева увек. Хајде да пробамо са Хипократовом клетвом.

Драгутин Минић