Meni

„Po­li­ti­ka” pred­la­že – no­ve fud­bal­ske li­ge Sr­bi­je

Zbog sistema takmičenja bez prvaka države 1934.

Beogradska Jugoslavija 1924, prvi šampion države iz Srbije: trener Blaha, Marković, Đurić, Jovanović, Luburić, Petković, Sekulić, Nemeš, Ivković (stoje), Načević, Mahek i Petrović Fotodokumentacija „Politike”

Evo po kom sistemu se igralo kod nas za prvaka države od prvog šampionata, pa do danas.

1923.

U takozvanom užem prvenstvu države u prvom šampionatu učestvovali su samo prvaci podsaveza, kojih je u celoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bilo šest (Beogradski, Zagrebački, Ljubljanski, Splitski, Sarajevski i Subotički). Igralo se na ispadanje i to samo jedna utakmica.

1924-1926.

Igralo se na isti način, ali je povećan broj učesnika, pošto je osnovan Osječki podsavez.

1927.

Prvak je prvi put dobijenim kroz ligaško takmičenje u kome je šest ekipa igralo po jednostrukom bod-sistemu. To pravo su stekli pobednici Beogradskog i Zagrebačkog podsaveza, a drugoplasirani iz tih podsaveza su igrali kvalifikacije s prvacima ostalih podsaveza.

1928.

I dalje po jednostrukom bod-sistemu liga sa šest timova. Prvo mesto u Beogradskom,  Zagrebačkom i Splitskom podsavezu je vodilo direktno u ligu, a za preostala tri mesta su se borili drugoplasirani iz Beogradskog i Zagrebačkog podsaveza s pobednicima Sarajevskog, Subotičkog, Ljubljanskog i Osječkog.

1929.

Prvi put je igrana liga po dvostrukom bod-sistemu, a njenih pet učesnika je prošlo kroz eliminacije.

1930.

Sve isto izuzev broja učesnika. Liga je povećana na šest klubova.

1931.

Opet liga, opet šest učesnika, ali su oni ovog puta dobijeni na osnovu učinka u grupama, koje su davale različit broj „ligaša“ (iz prve su išle tri ekipe, iz druge dve, a iz treće samo jedna).

1932.

Povratak na dvostruki kup-sistem, ali sa osam učesnika. To pravo su dobila po dva najbolja tima iz četiri grupe.

1933.

Takozvana nacionalna liga s 11 klubova, koje je odredila Skupština saveza. Tri poslednja je trebalo da ispadnu, a da umesto njih uđu dva tima koja prođu kvalifikacije po kup-sistemu.

1934.

Prvenstvo nije odigrano. Zbog ekonomske krize i povećanja taksi koje su klubovi morali da plaćaju nije odigrano takozvano uže državno prvenstvo. U toku godine je po naredbi ministra za fizičko vaspitanje rukovodstvo saveza podnelo ostavku („Egipatska afera”), odigrane su eliminacije po grupama, ali je posle promena u vladi po ubistvu kralja, opet došlo do smena na čelu saveza i vraćanja na pitanje po kom sistemu takmičenja da se igra, pa izgubljeno vreme više nije moglo da se nadoknadi.

1935.

Postignut je dogovor da ponovo bude nacionalna liga i to onako kako je prvobitno bilo predviđeno za prethodnu godinu: dvostruki bod-sistem s 10 klubova.

1936.

Povratak na kup-sistem sa po dve utakmice. Učestvovali su prvaci podsaveza (pored ranijih sedam osnovani su još i Niški, Novosadski, Kragujevački, Skopski, Cetinjski, Velikobečkerečki i Banjalučki). Zbog neslaganja s takvim sistemom nisu igrali prvaci Zagrebačkog i Splitskog podsaveza.

1936/37 – 1937/38.

Na vanrednoj Skupštini 1936. pobedile su pristalice lige sa 296:263 u glasovima. Imala je opet 10 klubova, ali se više nije igrala u istoj kalendarskoj godini, nego je počinjala u jesen, a završavala se na proleće.

1938/39.

Liga povećana na 12 klubova.

1940.

Zbog promena u zemlji (osnovana Banovina Hrvatska) došlo je i do promena u fudbalskoj organizaciji. Ukinut je Jugoslovenski nogometni savez (JNS), osnovani su nacionalni savezi (srpski, hrvatski i slovenački), koji su činili Vrhovni nogometni savez Kraljevine Jugoslavije. O prvaku je kroz ligu s dvostrukim bod-sistemom odlučivalo šest klubova: po tri najbolja iz Srpske i Hrvatsko-slovenačke lige. Klubovi su birali u kojoj će ligi da igraju, pa su tako dva kluba iz Sarajeva otišli na različite strane (Slavija u Srpsku ligu, a SAŠK u Hrvatsko-slovenačku).

1941.

Pred sam početak užeg državnog prvenstva izbio rat.

1941-1944.

Za vreme Drugog svetskog rata prvenstvo je igrano samo u NDH. U Srbiji je Srpski loptački savez, kao nacionalna fudbalska organizacija, pokušao da organizuje šampionat u kome bi se najpre igralo u Severnoj i Južnoj grupi, a onda „uže” državno prvenstvo, ali nije uspeo u tome.

1945.

U Beogradu je odigran turnir na kome su umesto klubova učestvovale reprezentacije republika, pokrajine Vojvodine i Jugoslovenske armije.

1946/47.

Posle rata je napuštena ideja da se kroz kup-sistem dođe do klupskog prvaka države, tim pre što je 1947. osnovan i Kup Jugoslavije. Da bi se ušlo u Prvu ligu morale su da se prođu dvostepene kvalifikacione lige. Svi koji su se prijavili najpre su učestvovali u gradskim ligama, a najuspešniji odatle u prvenstvu republika, koje su davale prvoligaše (neki klubovi su, po određenom ključu u zavisnosti od plasmana u republičkoj ligi, morali u dodatne kvalifikacije po kup-sistemu). Jedini koji je imao obezbeđeno mesto u Prvoj ligi bio je Partizan kao vojni klub. Liga je počela sa 12 klubova, ali je proširena na 14, jer su u nju iz političkih razloga uključeni Poncijana iz Trsta i Kvarner (kasnije Rijeka), kao predstavnik Istre.

1947/48 – 1948/49.

Liga smanjena na 10 klubova.

1950.

U ligi ostalo 10 klubova, ali se igrala u istoj kalendarskoj godini.

1951.

Liga povećana na 12 klubova.

1952.

Zbog vraćanja na sistem jesen-proleće prvenstvo je odigrano po skraćenom sistemu u prvoj polovini godine i bilo je podeljeno u dva dela. U prvom su klubovi razvrstani po snazi u dve grupe od po šest timova. Prvi i drugi su potom sačinjavali grupu u kojoj se igralo za plasman od prvog do četvrtog mesta, treći i četvrti su se borili za konačni plasman od petog do osmog mesta, a po dva poslednja kluba su bila u grupi u kojoj su dve najbolje ekipe ostajale u ligi, a preostale dve su ispadale (od devetog do 12. mesta).

1952/53.

Početak lige (12 klubova) u jesen, kraj na proleće.

1953/54 – 1957/58.

Liga povećana na 14 klubova.

1958/59 – 1961/62.

Liga smanjena na 12 klubova.

1962/63 – 1963/64.

Ponovo 14 klubova.

1964/65.

Zbog zemljotresa u Skoplju Vardar ostavljen u ligi, iako je po plasmanu trebalo da ispadne, jer nije imao normalne uslove za takmičenje, pa je liga imala 15 ekipa.

1965/66 – 1967/68.

Da ne bi bio neparan broj klubova Prva liga povećana na 16.

1968/69 – 1989/90.

Prva liga s 18 timova.

1990/91.

Broj prvoligaša povećan na 19, jer je kasno donesena konačna odluka o ishodu prekinute utakmice Sarajevo – Dinamo, pa da ne bi bilo oštećenih ostali su i Sarajlije i mostarski Velež.

1991/92.

Opet 18 timova, ali bez klubova iz Hrvatske i Slovenije. Poslednja sezona s ekipama iz Bosne i Hercegovine i Makedonije.

1992/93.

Liga od klubova iz Srbije i Crne Gore proširena na 19 ekipa da bi u njoj igrao i banjalučki Borac.

1993/94 – 1995/96.

Dvadeset klubova podeljeno u dve grupe s tim što su na kraju polusezone četiri najslabija iz A ispadala u B, odakle je ulazilo isto toliko. U drugi deo sezone su prenošeni bodovi dobijeni na osnovu plasmana u jesenjem delu.

1996/97 – 1997/98.

Prva liga smanjena na 12 klubova, ali se igralo po trokružnom bod-sistemu.

1998/99.

Povratak na ligu s 18 klubova i dvokružnim bod-sistemom. Prvenstvo prekinuto posle 24. kola (NATO bombardovao zemlju), a tabela koja je bila u tom trenutku proglašena za konačnu.

1999/2000.

Da zbog bombardovanja niko ne bi bio oštećen iz Prve lige nije bilo ispadanja, a u nju su ušle četiri ekipe iz Druge lige (dve grupe). Pošto zbog više sile Priština nije mogla da igra u Prvoj ligi je bio 21 tim.

2000/01 – 2002/03.

Prva liga smanjena na 18 ekipa.

2003/04 – 2005/06.

Prva liga smanjena na 16 ekipa.

2006/07.

Zbog osamostaljivanja Crne Gore u ligi su ostali samo klubovi iz Srbije. Uveden je nov sistem: 12 timova je igralo po dvokružnom bod-sistemu, a onda su podeljeni – prvih šest je igralo po dve utakmice svako sa svakim za plasman od prvog do šestog mesta, a ostali po istom sistemu za plasman od sedmog do 12.

2007/08 – 2008/09.

Ostalo 12 prvoligaša, ali se igralo po trokružnom bod-sistemu.

od 2009/10.

Liga sa 16 ekipa i dvokružnim bod-sistemom.

-----------------------------------------------------------

Kod nas Druga liga osnovana 1947.

S ciljem poboljšanja kvaliteta klubova koji se ne takmiče u Prvoj ligi, a bolji su od onih u republičkom rangu, Druga liga je osnovana u julu 1947. Nije igrana samo 1952, zbog prelaska na sistem jesen-proleće, i od 1955/56. do 1957/58. kada su igrane takozvane zonske lige. Bila je i jedinstvena, i po grupama (dve, četiri, pa i tri). Godine 1950. je postojala čak i Treća liga.

objavljeno: 08.01.2012

Poslednji komentari

doktor arslanagić | 21/04/2014 01:12

Zanimljivo,konstantne promjene,u nižim ligama još veći haos.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije