„Госпођице, размишљајте о томе на време. Лепше је бити нечија баба него само баба!”, саветовао је Душко Радовић 1980. године. Те године, у породилиштима широм централне Србије свет је угледала 81.000 беба, док је три деценије касније године 68.304 мајки доживело незабораван први „блиски сусрет“ с новорођенчетом. Демографи упозоравају да из године у годину бабице постају технолошки вишак јер на овим просторима на једну маму долази – 1,41 дете и подсећају да је за просту репродукцију нације потребно 2,14 детета по породици.

Неколико стотина хиљада младих људи који се налазе у репродуктивном периоду отишло је из Србије током деведесетих година. Међутим, права демографска цена деведесетих година је одлагање рађања – попис становништва из 2002. године показао је да је свака пета жена између 30 и 35 година без детета.

Професор др Мирјана Рашевић, директорка Института друштвених наука, истиче да су демографска звона у нашој земљи почела да звоне на узбуну још 1989. године. Она, међутим, истиче да је бела куга – европски тренд и да Стари континент из демографски оправданог разлога носи овај назив.

– Нема ниједне земље Европе у којој постоји позитиван природни прираштај – у свим земљама ЕУ рађа се недовољно беба. Француска и земље северне Европе су једине државе у којима се рађа довољно беба за просту репродукцију нације односно „само“ пет до десет процената испод те границе. У Италији, Шпанији, Португалу и Мађарској рађа се 30 одсто мање беба него што је потребно да би нација опстала – истиче Рашевићева.

Француска цео век води доследну пронаталитетну политику – из буџета ове земље издваја се два до три одсто за борбу против беле куге. А главно оружје у овој борби су дечји додаци и помоћ жени у усклађивању рада и родитељства.

– У Француској постоји родитељски додатак за породице с једним дететом, додатак за децу ометену у развоју, додатак за полазак детета у школу, смањење саобраћајних трошкова за породице с већим бројем деце... Француске мајке имају право на редуковано, флексибилно, клизно и половично радно време, а у овој земљи постоји развијена мрежа вртића који нуде услуге продуженог боравка које је усклађено с радним временом родитеља – закључује проф. др Мирјана Рашевић, директорка Института друштвених наука.

Демографска статистика, међутим, сведочи да у свим развијеним земљама света роде машу белим заставама. У технолошкој престоници човечанства – далеком Јапану – долази 9,9 беба на 1.000 становника, док се на исти број људи у егзотичној Индонезији рађа 28,9 новорођенчади. У Италији се рађа 9,8 беба на 1.000 становника, у Грчкој и Шпанији има за нијансу више новорођенчади – 10,2, док у Аустрији долази 11,5 беба на 1.000 људи. Истовремено, у Албанији се рађа 25,2 деце на 1.000 становника, а у Египту 37,9 деце. Циници тврде да наталитетни просек Француске и Немачке заправо подиже тамнопуто становништво, које долази са севера Африке и да на тај начин странци поправљају демографски „учинак” домаћина.

Катарина Ђорђевић