У 2012. годину, коју је председник Србије Борис Тадић прогласио годином беба, држава улази без примене иједне мере Стратегије за подстицај рађања. У години беба и даље постоји порез на опрему за најмлађе, јер Министарство финансија верује да укидање овог намета није директни подстицај рађања.

За њих очито „постоји цео низ других мера које могу дати већи ефекат”, објаснили су надлежни. Родитељи те мере, нажалост, још нису уочили. У години посвећеној подмлатку нема ни колосалних помака на пољу подршке трудницама, породиљама, деци...

Чланови Савета за популациону политику, тела које је оформљено пре десет месеци, до сада ниједном нису већали. На пут су им се, изгледа, препречиле важније теме од оних које се тичу подстицања наталитета. Да се окупе није их подстакло чак ни то што је 2011 године Србија ушла са око 380.000 становника мање него пре десет година.

Стручњаци су сагласни да 2012. није довољно само прогласити годином беба, већ треба боље заштитити мајке и помоћи тек стасале породице. И држава, истина, има исту жељу, али јој је пре свега буџет –мршав.

И у таквим околностима, популациона политика у Србији постоји, уверава Предраг Петровић, из Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту при Министарству рада и социјалне политике, али она можда није подједнако добра за све грађане.

– Имамо најбољу заштиту породиља у Европи, део закона о накнади је одличан и нема разлога да се мења. И кроз Закон о финансијској подршци породици са децом спроводе се мере које су популационе. Шта је породиљско и одсуство ради неге детета које траје годину, односно две, него мера популационе политике? Није ли родитељски додатак подељен на 24 рате за друго, треће или четврто дете ваљана помоћ? Не можете рећи да је 3.000 евра државне помоћи за рођење четвртог детета мала сума, али је она ипак у складу са финансијским могућностима наше државе – набраја Петровић, подсећајући да не може само држава као централна власт да уради све на плану развоја, већ у томе треба да учествује и локална самоуправа.

– У Београду поједини вртићи раде до 22 сата, што је такође локални план развоја популационе политике. Она се непосредно ослања на меру Стратегије за подстицај рађања о усклађивању рада и родитељства – наглашава Петровић.

Стратегија за подстицај рађања, документ који је усвојен пре четири године, предвиђа низ мера које треба да побољшају материјални положај породица с децом и повећају наталитет.

– Она и дан-данас служи да неком улепша полицу с књигама јер од ње нема никакве користи. Не постоји чак ни радно тело које би ту стратегију могло да спроведе у дело. То значи да држава и даље нема ваљани систем заштите жена које рађају, а оне мајке које би да имају више деце нису нимало стимулисане за такве животне потезе. Обашка то што се многе од њих због трудноће суочавају и са отказом. А колико им тек треба новца за куповину пелена, колица и друге опреме  која подлеже порезу. Како је онда баш ова година – „година беба” – пита се Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ”, подсећајући да је према рачуницама удружења потребно најмање 600 евра за куповину најосновније опреме за прво дете, док је по ценама пелена и стварчица за новорођенче Србија најскупља у Европи.

– Безброј пута смо тражили разговор с надлежнима из Министарства рада и социјалне политике. И ништа. За неке проблеме ипак није потребан новац. Предложили смо им да пропишу услове послодавцима за увођење флексибилног радног времена тамо где је могуће. Одговор ни дан-данас нисмо добили – набраја председница удружења.

У Министарству рада и социјалне политике тврде да је једина кочница у спровођењу Стратегије за подстицај рађања – новац.

– Колико знам ниједно радно тело није оформљено. Можда сте мислили на Савет Владе Србије за популациону политику из априла минуле године? – пита Предраг Петровић, из Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту.

– Члан сам тог савета и до сада није одржан ниједан састанак – обзнањује Петровић, који је учествовао и у активном писању Стратегије.

– Она је и даље слово на папиру, разуме се, због новца. Да би се у пракси применила једна од њених мера, као што је једнократна исплата родитељског додатка, најпре треба изменити Закон о финансијској подршци породици са децом. Тај посао није јефтин, јер нам за законске измене треба додатних средстава у буџету. Према прорачунима из 2008. када је усвојена стратегија, за једнократну исплату родитељског додатка било је потребно између четири и осам милијарди динара. А где су остале мере стратегије којих има укупно 70 – прецизира Петровић, додајући да је њену правовремену примену стопирала и светска економска криза.

– Не умем да кажем шта то конкретно значи када се 2012. прогласи годином  беба. То треба да буде задатак политичара који морају да скупе снагу да се бар нешто од ове стратегије коначно споведе у дело – истиче Петровић.

-----------------------------------------------------------

За подршку породицама 40 милијарди динара

У Министарству рада и социјалне политике истичу да је у овој години издвојено око 40 милијарди динара за спровођење Закона о финансијској подршци породице са децом који је одрешио руке локалним заједницама да из својих каса подстичу наталитет. Готово да нема општине или града где се бар симболично неки динар не усмери породицама с двоје, троје и више деце. Надлежни из овог министарства ипак скрећу пажњу да не треба само у њих упирати прстом.

– Да би се, рецимо, мера Министарства  здравља о исплати пуне зараде женама које одржавају трудноћу могла сповести на територији целе Србије, треба изменити Закон о здравственом осигурању. Због ограничених материјалних средстава не постоји могућност у овом тренутку да се измени закон у делу повећања накнаде за труднице. Град Београд је и ту поступио по свом, издвојио је из буџета средства и још од 2009. исплаћује 35 одсто накнаде зараде трудницама које су оправдано на боловању – закључује Предраг Петровић.