Meni

Porodično stablo demokrata

Osnivači Demokratske stranke

Zoran Đinđić (Bosanski Šamac, 1952). Studirao je filozofiju i 1974. diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstanci (SR Nemačka).

Autor je četiri knjige i mnogih autorskih tekstova. Preveo je i niz filozofskih dela.

Na izborima u Demokratskoj stranci, septembra 1990. godine, izabran je za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. godine biran je za predsednika Demokratske stranke. Za gradonačelnika Beograda izabran je februara 1997. godine, ispred koalicije „Zajedno”.

Američki nedeljnik „Tajm" u septembru 1999. uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade „Bambi” za 2000. u oblasti politike.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. posle pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine.

U avgustu 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije „Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Dr Zoran Đinđić je ubijen u atentatu 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije.

Vojislav Koštunica (Beograd, 1944). Završio je Pravni fakultet na kome je doktorirao 1974. godine.

Od 1970. do 1974. godine bio je asistent na Pravnom fakultetu. Bilo je to vreme hajki i političkih progona tokom kojih je 1971. stao na stranu svog profesora dr Mihaila Đurića. Ubrzo je proteran sa Pravnog fakulteta. Petnaest godina kasnije odbio je poziv da se vrati na Pravni fakultet.

Objavio je veliki broj zapaženih radova iz oblasti ustavnog prava, političke teorije i političke filozofije. Autor je i knjige „Stranački pluralizam ili monizam” (sa Kostom Čavoškim).

Pripada grupi osnivača Demokratske strane 1989. o čemu se sa grupom prijatelja dogovarao u svom stanu u Skadarskoj ulici. U vreme DEPOS-a 1992. osnovao je Demokratsku stranku Srbije čiji je predsednik. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije od 1990. do 1997. godine.

Pobedio je Slobodana Miloševića na predsedničkim izborima 24. septembra 2000. i postao predsednik SR Jugoslavije. Formirao je Vladu Srbije 3. marta 2004. posle parlamentarnih izbora održanih decembra 2003. godine.

Rad svoje vlade krunisao je na Mitrovdan 2006. godine, posle pobede naroda Srbije na referendumu za novi Ustav.

Po usvajanju Ustava, saglasno Ustavnom zakonu, raspisani su izbori za novu Skupštinu Srbije. Drugi put je izabran za predsednika Vlade Republike Srbije 15. maja 2007. godine.

Dragoljub Mićunović (Toplica, 1930). Kao osamnaestogodišnji gimnazijalac uhapšen je i bez optužnice i suđenja proveo je 20 meseci u zatvoru i u logoru na Golom otoku. Po izlasku iz logora završio je studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. da bi za asistenta na katedri za filozofiju bio izabran 1960. godine.

U januaru 1975. godine Skupština Srbije donosi neustavnu odluku kojom Mićunovića i njegovih sedam kolega profesora proglašava politički nepodobnim i uklanja ih sa univerziteta. Tek posle petnaest godina vratio se profesorskom radu.

Autor je pet knjiga i više od sto naučnih radova.

Političku karijeru je započeo na Filozofskom fakultetu kao jedan od vođa studentskog pokreta 1968. godine, zbog čega je bio i hapšen.

Na osnivačkoj skupštini Demokratske stranke 1990. izabran je za njenog predsednika, reizabran je 1992. a posle dve godine podneo je ostavku na tu funkciju.

Formirao je 1994. Fond „Centar za demokratiju" a 1996. osnovao novu političku partiju, Demokratski centar, čiji je bio predsednik. U septembru 1999. pozvao je sve opozicione stranke u Srbiji na ujedinjenje organizujući „Okrugli sto opozicionih stranaka u Srbiji" koji je rezultirao stvaranjem koalicije DOS (Demokratske opozicije Srbije).

Predsednik je Političkog saveta Demokratske stranke, član je Predsedništva i Glavnog odbora DS.

Radoslav Stojanović (Obrenovac, 1930) završio je Pravni fakultet u Beogradu na kome je doktorirao iz oblasti međunarodnog prava i do penzionisanja prešao sve lestvice univerzitetske karijere. Od 1960. do penzionisanja 1996. godine bio je predavač na predmetima Međunarodno javno pravo i Međunarodni odnosi.

Sada je ambasador Srbije u Holandiji i pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova.

Zastupao je Srbiju u sporu povodom tužbe koju je protiv nje podnela Bosna i Hercegoivina Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Priređivač je obimne, dvotomne knjige dokumenata ,,Srbija pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu”.

Gojko Đogo (1940), pesnik. Svojim delom svedoči kako sloboda pevanja vodi pesnika i u zatvor. Zbog zbirke „Vunena vremena” 1981. godine u krivičnom sudskom procesu koji je privukao veliku pažnju domaće i inostrane javnosti osuđen na dve godine zatvora zbog „vređanja lika i dela Josipa Broza Tita”.

Autor je velikog broja eseja i članaka.

Posle osnivanja Demokratske stranke i početka serije ratova na jugoslovenskom prostoru, aktivno se angažovao na odbrani i zaštiti srpskih nacionalnih interesa. Početkom devedesetih postao je predsednik Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine, a potom i senator Republike Srpske.

Potpredsednik je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.

Borislav Pekić (Podgorica, 1930; London, 1992). Jedan je od najuglednijih i najčitanijih pisaca srpske književnosti, posle položene mature u Trećoj muškoj gimnaziju u Beogradu, od 1948. do 1953. izdržavao je kaznu u zatvorima u Sremskoj Mitrovica i Nišu, kao pripadnik Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Osuđen na petnaest godina strogog zatvora, pomilovan je 1953, posle čega je studirao eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Napustio je Beograd i živeo u Londonu od 1971. godine.

Bio je potpredsednik i član Glavnog odbora Demokratske stranke.

Za dopisnog člana SANU biran je 1985. godine, bio je član Krunskog saveta, potpredsednik PEN centra Beograd, član PEN centra London.

Kosta Čavoški (Banatsko Novo Selo, 1941). Završio je Pravni fakultet u Beogradu, na kome je stekao doktorat 1973. godine. Na samom izmaku 1975. jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta izbačen je sa posla, zbog tzv. moralno-političke nepodobnosti.

Na Pravni fakultet Čavoški je vraćen 1. januara 1991. godine kao redovni profesor.

U svom teorijskom, pedagoškom i publicističkom radu objavio je do sada dvadesetak knjiga.

U novoosnovanoj Demokratskoj stranci, na izborima za predsednika izgubio je od protivkandidata Dragoljuba Mićunovića.

Posle izvesnog vremena, kada je stranka zahvaćena unutrašnjim raslojavanjem istupio je iz DS-a i sa Nikolom Miloševićem osnovao Srpsku liberalnu stranku, čiji je potpredsednik.

Unazad desetak godina, veliku energiju je utrošio u pravno-teorijsku kritiku Haškog suda, objavljujući na tu temu nekoliko knjiga. Predsednik je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.

Član je Krunskog saveta.

Krajem 2003. godine izabran je za dopisnog člana SANU.

Marko Janković bio je jedan od najpopularnijih radio-novinara, autor niza emisija na Radiju Studio B i na drugim stanicama u poslednje tri decenije prošlog veka. Kao i neki drugi pripadnici ove grupe i on je napustio DS i prišao novostvorenoj Demokratskoj stranci Srbije, a posle 5. oktobra nastavio je putovanje kroz stranački lavirint Srbije potpuno se približivši radikalnoj stranci.

Sada vodi autorske emisije na Radiju Fokus i na TV Košavi.

Milovan Danojlić (Ivanovci kod Ljiga, 1937). Pripada krugu najistaknutijih srpskih književnika. Romansijer, pesnik, dečiji pisac, prevodilac, autor je pedesetak knjiga i dobitnik gotovo svih domaćih književnih nagrada, uključujući i NIN-ove nagrade za roman godine `Oslobodioci i izdajnici`.

Član je SANU van radnog sastava Akademije.

Od 1984. živi i radi u Parizu.

Vladimir Gligorov (1945). Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, na kome je i doktorirao. Aktivni učesnik studentskog pokreta 1968. godine, član redakcija uglednih časopisa („Ideje”), posvetio se analizi makroekonomskih procesa, javnih finansija, ekonomije tranzicije, kao i političkoj filozofiji.

Posle odlaska iz Beograda u Beč, početkom devedesetih, postao je jedan od vodećih analitičara na Institutu za međunarodna ekonomska istraživanja u Beču.

Član je Političkog saveta LDP-a.

Miodrag Perišić (1948, Subotica; 2003, Otava). U vreme osnivanja Demokratske stranke bio je glavni i odgovorni urednik „Književnih novina”.

U nekoliko mandata bio je potpredsednik Udruženja književnika Srbije, zatim član Međunarodnog Pen kluba, a od 1988. do 1992. godine bio je predsednik Srpskog Pen centra.

U saveznoj vladi Milana Panića bio je ministar za informisanje, a na dužnosti potpredsednika Demokratske stranke bio je od 1994. do 2000. godine. Do kraja te godine, kao jedan od osnivača Veća za demokratske promene u Srbiji, predsedavao je političkom komitetu tog veća.

Postavljen za ambasadora SR Jugoslavije u Kanadi, od jula 2001. godine. Iznenadna smrt je prekinula izuzetnu aktivnost Miodraga Perišića.

Slobodan Inić (Zrenjanin, 1946; Beograd, 2000). Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Na Katedri za političku sociologiju na tom fakultetu odbranio je i doktorsku tezu, posvetivši se institutskom naučnom radu, posle odstranjivanja iz političkog života, u vreme obračuna sa srpskim liberalima 1972. godine.

Stranački angažman u DS-u brzo je ostavio za sobom i posvetio se analizi uzroka razbijanja Jugoslavije, objavljujući radove u mnogim glasilima. Nekoliko godina bio je dopisnik Radija slobodna Evropa.

Dušan Vukajlović (Pančevo, 1948; Beograd, 1994). Pesnik, pisao je isključivo poeziju. Studirao je u Beogradu, a u srpskom pesništvu se javio kao jedan od najzanimljivijih autora u novoj pesničkoj generaciji na početku sedamdesetih godina.

Između 1972. i 1980. godine objavio je četiri pesničke knjige, a potom svoje snage i energiju usmerio na delovanje u Udruženju književnika Srbije, kao višegodišnji sekretar ove organizacije.

Istupivši iz Demokratske stranke, Vukajlović je radio na stvaranju Demokratske stranke Srbije.

objavljeno: 23/03/2008.

Poslednji komentari

rolex  | 15/07/2008 09:14

a gde je novi predsednik?najveći od najvećih demokrata na ovim prostorima.Ako pogledate osnivače,videćete da je ostao samo demokrata u belom odelu.samo zato što ga niko nije hteo u svojoj stranci,a ne zato što je veran toj ideji.

Mirko Nedic | 27/08/2008 15:30

Istina je da su trinaestorica intelektualaca bila prisutna na prvom javnom obracanju povodom osnivanja demokratske stranke 11 decembra 1989. Ali prvi politicki program demokratske stranke je potpisalo u objavilo 22 osnivaca DS-a 18og januara 1990. Znaci u pravljenju prvog programa stranke nije ucestvovalo samo trinaest "osnivaca" vec jos devetoro vodecih intelektualaca, medju kojima i Vida Ognjenovic i Zvezdana Popovic. Zasto se takodje ne spominju i Ljubomir Tadic, Nikola Milosevic, Aleksandar Sasa-Petrovic, i drugi kao osnivaci?

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije