Јелена Вељковић, рођена у Зајечару, дошла је у Београд пре десет година где је, живећи у изнајмљеном стану, завршила школу, запослила се и решила да заснује породицу. Са својим изабраником упустила се у куповину стана. Подигавши кредит у банци, пре годину и по дана закључила је уговор о куповини 50 квадрата у згради у изградњи смештеној у Улици Јованке Радаковић 68а на Звездари. Купопродајни уговор Јелена је потписала са извођачем радова, а обећано јој је да ће се у свој дом уселити 15. маја ове године. Вељковићева је средствима из кредита исплатила више десетина хиљада евра, када јој је постало јасно да њен стан не само да није ни близу краја изградње, већ и да пред његовим вратима, са коферима у рукама, стоји – још шест породица!

Вративши се у изнајмљени дом схватила је да у својој невољи није усамљена. Ступила је у контакт са Зораном Марковићем, будућим „комшијом” једнако изневереним у очекивању да ће се уселити у стан – такође више пута продат – иначе „новопеченим” оцем двоје деце и мужем супруге која је остала без посла. Обоје су постали „чланови” преварене групе купаца. У рукама су имали уговоре о куповини, доказе о исплати, разне папире, само не кључеве од станова у Јованке Радаковић 68а.

Накнадном провером установили смо да је извођач радова „Ј&М градња”, која је својих 14 станова колико су им инвеститори „платили” за изградњу, продала чак 38 пута. Од када смо постали свесни ситуације, број телефона инвеститора је недоступан. Ми, као ни надлежни органи којима смо се обратили, нисмо до данас успели да пронађемо власника – причају Јелена и Зоран чији осећај преварености сваког месеца додатно „освежава” позив газдарице да плате кирију и новопристигла рата кредита.

Купци су последњи пут глас продавца чули у јануару ове године, а како градња у међувремену није ни макла, постало им је јасно да уговором предвиђени рокови за усељење неће бити испоштовани. Зграда на Звездари остала је у „сивој фази”, озидана око 60 одсто.

Вишеспратницу, која према пројекту броји 27 станова, инвестирали су власник парцеле Миланка Николић, односно њени садашњи наследници, и предузеће „Пројект имобиле” у поседу Владимира Живића. У замену за плац, Николићева је у уговору о заједничкој градњи из јуна 2007. добила пет станова, гаражу и оставу, а суинвеститор Живић је у децембру исте године ангажовао „Ј&М градњу” која је услуге наплатила правом да располаже са 14 станова.

– Ми претпостављамо да суинвеститор није имао новац којим би платио земљиште и зидање објекта, већ је трошкове компензовао дајући власнику земље и извођачу станове као удео. Од 38 уговора за 14 станова, известан број не прати и неопходна потврда о коначној исплати којом се доказује куповина. Извођач је неке од станова највероватније „продао” ранијим дужницима – кажу оштећени станари.

Они сумњају да је извођач у неком тренутку остао без новца па је одлучио да дугове „покрпи” продајом већ отуђених станова.
– „Ј&М градња” обрисана је из привредног регистра 31. децембра 2008. године, само две недеље од када се и власнику губи сваки траг – додају никад усељени станари.

Њихови уговори о купопродаји уредно су оверени у суду, али то ништа не значи будући да суд нема јединствену евиденцију о томе да ли је исти стан продат раније. Печат на уговор, при том, може ставити било који суд у земљи што купце онемогућава да провере да ли је, рецимо, њихов стан у Београду отуђен уговором о продаји овереним у Нишу.
– Банке које издају кредит проверавају сву документацију, али не иду даље од заштите сопствених интереса. Када имају све потребне папире и гаранцију на зајам у виду хипотеке на другу имовину корисника, за њих је све „чисто” – кажу преварени купци, који тврде да имају доказе да је пре „Ј&М градње” исти човек „сахранио” две грађевинске фирме због дугова укупне вредности од 200.000 евра.