Парадоксално, Миксер фестивал је настао у години у којој се догодио највећи глобални финансијски суноврат у последњих педесет година. Те 2009. године, ионако крхки, сектор културе у Србији задесио је прави финансијски цунами који је за додатних 50 одсто смањио програмска давања у култури. У таквим околностима Миксер није имао шта да тражи од државе. Нисмо хтели да губимо време. Желели смо да креирамо ново поље енергије, лишено уобичајених фрустрација које владају на нашој културној сцени.

Тако се први Миксер фестивал десио захваљујући великом ентузијазму и солидарности у коме су сви учесници донирали свој рад. Фестивал је имао минималне трошкове које је делимично покрила једна банка као једини спонзор фестивала. Због великог интересовања публике и учесника, већ следеће године фестивал драматично расте, окупља више од 1.000 учесника и 40.000 посетилаца. Секретаријат за културу града Београда је 2010. године издвојио симболичних 6.000 евра помоћи фестивалу, што је чинило мање од 5 одсто  буџета пројекта, док су градски Секретаријат и републичко Министарство за заштиту животне средине издвојили укупно око 30.000 евра за подршку фестивала, што удео државе у буџету Миксера 2010. године подиже на приближно 20 одсто. Шта су биле наше опције за преосталих 80 одсто? Да развијемо предузетни дух и потрудимо се да максимално анимирамо приватни сектор и компаније да увиде свој интерес у промоцији домаће креативности. То се у великој мери и десило, јер су остатак буџета фестивала допуниле управо корпорације. Иако за своја спонзорства очекују озбиљан агенцијски рад који ће оправдати њихове маркетиншка улагања, што наш труд у реализацији богатог културног програма чини двоструким, компаније су заправо нека нова „министарства културе“ у време када су наше праве културне институције пред банкротом.

Охрабрује чињеница да је град временом препознао Миксер фестивал као манифестацију од значаја за престоницу и најављује озбиљнију подршку ове године, што сматрамо пресудним за одрживост модела. Међутим, фестивал на коме су прошле године истовремено излагали Марина Абрамовић, Мрђан Бајић и велики број младих талената; догађај који се у домену креативне индустрије успоставља као регионални лидер и анимира читаву дизајнерску сцену од Беча до Атине; пројекат из културе који је 2011. окупио 1500 учесника и 60.000 посетилаца из земље, региона из света; о коме је и глобални Си-Ен-Ен снимио изузетно афирмативну репортажу – већ четврту годину није подржан од ресорног Министарства културе. Улога државе у буџету Миксера не прелази 35 одсто. Сан о фер односу финансирања од 50 одсто: 50 одсто и ове године остаје недостижан, те се финансијске тешкоће упорно премошћавају великим личним ентузијазмом оснивача, чак и личном имовином.

Ипак, као и увек до сада, садржаји Миксер фестивала ће и ове године бити потпуно бесплатни за све посетиоце гладне садржаја из области савремене визуелне уметности, дизајна, архитектуре, урбанизма, заштите животне средине, музике, комуникација. Захваљујући новој локацији фестивала у самом центру Београда – Савамали и великом интересовању публике из читавог региона, ове године очекујемо и до 200.000 посетилаца. Биће то експлозивних 9 дана креативности крајем маја који ће кроз велики број међународних пројеката Београд повезати са светским креативним центрима.

*Ауторка је оснивач фестивала Миксер