Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, novembra – Krajem prošlog meseca hrvatski premijer Ivo Sanader svečano je pustio u saobraćaj poslednju deonicu autoputa Zagreb–Rijeka, čime je ova savremena saobraćajnica punog profila sa nekoliko kilometarskih tunela kroz jedan od najlepših brdovitih predela Hrvatske u potpunosti je završena posle punih 40 godina otkako je počela njena gradnja. Završna deonica ima 60 kilometara, celi autoput ukupno 146 kilometara (stari put je duži za četrdesetak kilometara), a do početka proteklog rata i osamostaljenja Hrvatske bio je izgrađen samo deo od Zagreba do Karlovca (oko 45 kilometara) i izlaz iz Rijeke.

Prilikom otvaranja ove deonice došlo je do političkog „iskrenja” između primorsko-goranskog župana koji je iz redova opozicionog SDP-a i premijera koji je i predsednik vladajućeg HDZ-a, što je samo potvrdilo u Hrvatskoj već poznatu činjenicu da se gradnja autoputeva uz opštu korist za celu zemlju i njenu privredu doživljava i služi i kao važno političko oružje u borbi za vlast među strankama. Tako je bilo i pre osam godina kada je SDP na parlamentarnim izborima porazio HDZ i preuzeo vlast, a među glavnim predizbornim obećanjima imao je odluku o gradnji „Dalmatine”, odnosno autoputa od Zagreba do Splita.

Ta ideja, podsetimo, bila je primamljiva politička udica još u vreme nacionalističkog hrvatskog maspoka početkom sedamdesetih, ali je do realizacije trebalo da prođe više od 35 godina. Međutim, nije stigao da je izgradi SDP, koji je već na sledećim izborima izgubio vlast, a glavnu slavu i politički kajmak pokupio je opet HDZ, čiji su čelnici izgradnju tog najdužeg autoputa u Hrvatskoj prikazali kao isključivo svoju zaslugu i delo.

Bilo kako bilo, Hrvatska je u poslednjoj deceniji premrežena autoputevima, kojima ne samo da se direktno povezala s evropskom mrežom tih savremenih saobraćajnica nego je i Evropu dovela sebi, što joj je posebno važno zbog presudnog oslanjanja privrede na prihode od turizma i delatnosti koje ga prate. Do osamostaljenja, početkom devedesetih, Hrvatska je imala samo autoput od Zagreba do Slavonskog Broda (oko 200 kilometara) na trasi transjugoslovenskog autoputa Bratstvo – jedinstvo, kao i deonicu Zagreb – Karlovac, a bila je izgrađena i obilaznica oko Zagreba, koju Beograd, nažalost, nije uradio ni dve decenije kasnije.

Tokom protekle decenije, posle završetka ratnih operacija i uspostavljanja samostalne države, izgrađeni su autoputevi u svim pravcima i Hrvatska je danas bukvalno premrežena ovim savremenim putevima. Završen je u potpunosti autoput od slovenačke granice preko Zagreba i Slavonskog Broda do granice sa Srbijom kod Batrovaca, koji ima nešto preko 300 kilometara i donosi 40 odsto od ukupnog prihoda svih autoputeva u zemlji. Takođe je završen i autoput Zagreb – Rijeka i njegov nastavak prema Trstu do granice sa Slovenijom na raskršću Rupe, te najduži autoput od Zagreba do Splita na kojem su i dva najduža tunela – jedan ispod Male Kapele (5.761 metar) i drugi ispod najvišeg vrha na Velebitu Sv. Rok (5.670 m).

Ove godine završen je i autoput od Zagreba do granice sa Slovenijom kod Krapine na pravcu za Maribor i Šentilj, kao i od Zagreba preko Varaždina do Goričana kod granice s Mađarskom. Gradi se nastavak „Dalmatine” od Splita prema Dubrovniku, a pri kraju su radovi na deonici Osijek – Đakovo (32,5 kilometara), što je na koridoru evropskog pravca Vc koji će spojiti Budimpeštu preko Osijeka sa Sarajevom i Pločama na moru. Kroz Hrvatsku taj autoput će biti dugačak 88,6 kilometara i ići će od mađarske granice preko Belog Manastira, Osijeka i Đakova do Svilaja na granici sa BiH. Na tom autoputu lani je već završena deonica Đakovo – Sredanci dužine 23 kilometra.

Najveći deo autoputeva Hrvatska je izgradila zaduživanjem u inostranstvu, pa je sada po toj osnovi dužna oko dve i po milijarde dolara. Zato se razmišlja da država privatizuje svoj udeo u vlasništvu nad autoputevima koje ima kroz koncesionarska društva koja upravljaju tim saobraćajnicama i tako se reši ovog velikog finansijskog tereta koji bi preuzeli privatni koncesionari.

Među najosetljivijim pitanjima svakako je cena izgradnje autoputa oko čega je u Hrvatskoj bilo nekoliko afera, ali se o njima više ne govori. Barem dok su na vlasti stranke koje su i napravile te račune. Cena naravno zavisi od predela kroz koji ide autoput, a kako to izgleda može se videti na primeru ove godine završenog autoputa Zagreb – Macelj (na granici sa Slovenijom kod Krapine), dužine 59,25 kilometara. Ovaj projekt stajao je 372 miliona evra, što znači da je po kilometru ovog autoputa koji uglavnom prolazi ravnim predelom utrošeno 6,28 miliona evra.