Од нашег сталног дописника
Загреб, новембра – Крајем прошлог месеца хрватски премијер Иво Санадер свечано је пустио у саобраћај последњу деоницу аутопута Загреб–Ријека, чиме је ова савремена саобраћајница пуног профила са неколико километарских тунела кроз један од најлепших брдовитих предела Хрватске у потпуности је завршена после пуних 40 година откако је почела њена градња. Завршна деоница има 60 километара, цели аутопут укупно 146 километара (стари пут је дужи за четрдесетак километара), а до почетка протеклог рата и осамостаљења Хрватске био је изграђен само део од Загреба до Карловца (око 45 километара) и излаз из Ријеке.

Приликом отварања ове деонице дошло је до политичког „искрења” између приморско-горанског жупана који је из редова опозиционог СДП-а и премијера који је и председник владајућег ХДЗ-а, што је само потврдило у Хрватској већ познату чињеницу да се градња аутопутева уз општу корист за целу земљу и њену привреду доживљава и служи и као важно политичко оружје у борби за власт међу странкама. Тако је било и пре осам година када је СДП на парламентарним изборима поразио ХДЗ и преузео власт, а међу главним предизборним обећањима имао је одлуку о градњи „Далматине”, односно аутопута од Загреба до Сплита.

Та идеја, подсетимо, била је примамљива политичка удица још у време националистичког хрватског маспока почетком седамдесетих, али је до реализације требало да прође више од 35 година. Међутим, није стигао да је изгради СДП, који је већ на следећим изборима изгубио власт, а главну славу и политички кајмак покупио је опет ХДЗ, чији су челници изградњу тог најдужег аутопута у Хрватској приказали као искључиво своју заслугу и дело.

Било како било, Хрватска је у последњој деценији премрежена аутопутевима, којима не само да се директно повезала с европском мрежом тих савремених саобраћајница него је и Европу довела себи, што јој је посебно важно због пресудног ослањања привреде на приходе од туризма и делатности које га прате. До осамостаљења, почетком деведесетих, Хрватска је имала само аутопут од Загреба до Славонског Брода (око 200 километара) на траси трансјугословенског аутопута Братство – јединство, као и деоницу Загреб – Карловац, а била је изграђена и обилазница око Загреба, коју Београд, нажалост, није урадио ни две деценије касније.

Током протекле деценије, после завршетка ратних операција и успостављања самосталне државе, изграђени су аутопутеви у свим правцима и Хрватска је данас буквално премрежена овим савременим путевима. Завршен је у потпуности аутопут од словеначке границе преко Загреба и Славонског Брода до границе са Србијом код Батроваца, који има нешто преко 300 километара и доноси 40 одсто од укупног прихода свих аутопутева у земљи. Такође је завршен и аутопут Загреб – Ријека и његов наставак према Трсту до границе са Словенијом на раскршћу Рупе, те најдужи аутопут од Загреба до Сплита на којем су и два најдужа тунела – један испод Мале Капеле (5.761 метар) и други испод највишег врха на Велебиту Св. Рок (5.670 м).

Ове године завршен је и аутопут од Загреба до границе са Словенијом код Крапине на правцу за Марибор и Шентиљ, као и од Загреба преко Вараждина до Горичана код границе с Мађарском. Гради се наставак „Далматине” од Сплита према Дубровнику, а при крају су радови на деоници Осијек – Ђаково (32,5 километара), што је на коридору европског правца Вц који ће спојити Будимпешту преко Осијека са Сарајевом и Плочама на мору. Кроз Хрватску тај аутопут ће бити дугачак 88,6 километара и ићи ће од мађарске границе преко Белог Манастира, Осијека и Ђакова до Свилаја на граници са БиХ. На том аутопуту лани је већ завршена деоница Ђаково – Среданци дужине 23 километра.

Највећи део аутопутева Хрватска је изградила задуживањем у иностранству, па је сада по тој основи дужна око две и по милијарде долара. Зато се размишља да држава приватизује свој удео у власништву над аутопутевима које има кроз концесионарска друштва која управљају тим саобраћајницама и тако се реши овог великог финансијског терета који би преузели приватни концесионари.

Међу најосетљивијим питањима свакако је цена изградње аутопута око чега је у Хрватској било неколико афера, али се о њима више не говори. Барем док су на власти странке које су и направиле те рачуне. Цена наравно зависи од предела кроз који иде аутопут, а како то изгледа може се видети на примеру ове године завршеног аутопута Загреб – Мацељ (на граници са Словенијом код Крапине), дужине 59,25 километара. Овај пројект стајао је 372 милиона евра, што значи да је по километру овог аутопута који углавном пролази равним пределом утрошено 6,28 милиона евра.