Vlada Srbije koja je pod pritiskom nabujale javne potrošnje i Međunarodnog monetarnog fonda krenula u reformu penzijskog sistema istovremeno je preuzela na sebe ulogu i potencijalnog krivca a i moguće žrtve jer je izvesno da kakav god zakonski predlog bude donet neće zadovoljiti ni sadašnje, ali ni buduće penzionere koji kao tehnološki višak uspevaju da dođu do čeka zahvaljujući godinama života.

I dok se s jedne strane iz državne kase za redovnu isplatu prinadležnosti izdvaja bezmalo 40 odsto sredstava, penzije su i dalje za najveći broj starih više nego skromne. Od 1,6 miliona penzionera čak 60 odsto njih mesečno prima do 21.700 dinara, a istovremeno čak 224.000 poljoprivrednih penzionera s čekom dobija manje do 90 evra.

Radina Todović, predsednica Radne grupe za reformu PIO sistema, kaže za „Politiku” da se u ovoj fazi razmatra nekoliko opcija blagog podizanja oba uslova za odlazak u penziju – i staža i godina života (sa 53 na 58 godina starosti) i (35 na 38 godina staža) za žene u periodu od 2011. god. do 2023. godine.

Kada je reč o porodičnim penzijama, pripremaju se izmene koje predviđaju postepeno podizanje starosne granice za oba pola po nekoliko meseci godišnje od 2012. godine. Prema sadašnjem rešenju i udovice i udovci premladi stiču pravo na porodičnu penziju (žene sa 50, a muškarci sa 55 godina), tako da se i ovi uslovi moraju prilagoditi realnosti.

Opšti starosni uslov – žene sa 60 godina, muškarci 65 – ostaje isti, kaže Todovićeva, dodajući da bez obzira na trend u svetu da se izjednači starosna granica za oba pola, procenjeno je da položaj žene kod nas ne opravdava pomeranje starosne granice.

Upitana da li je izvesno kako će se penzije usklađivati u 2011. godini – s rastom zarada ili indeksom potrošačkih cena i realnim rastom BDP, kako predlažu u MMF, Todovićeva kaže da će formula za usklađivanje zaštiti realnu vrednost penzija, a kakva će ona biti tek će se dogovarati.

– Izvesno je da je ekonomski neophodno da opadne učešće ovih troškova u bruto društvenom proizvodu sa 13 na 10 odsto u 2015. godini – napominje ona, podsećajući da u svakom slučaju ostaje opredeljenje da penzije postepeno rastu do iznosa od 70 odsto od prosečne zarade.

Zbog ekonomske krize razmatra se mogućnost izvesnog povećanja najnižih penzija koje su prošlog meseca iznosile 11.088 dinara, jer bi u ovoj kategoriji penzionera moglo biti socijalno najugroženijih.

Radna verzija teksta nacrta zakona trebalo bi da bude završena u narednih desetak dana, a cilj reforme je stabilnost sistema u srednjoročnom periodu do 2015. godine uz očuvanje redovne isplate penzija.

Todovićeva kaže da je u uslovima svetske krize i zaustavljanja investiranja u našu zemlju, uspeh da standard zaposlenih i penzionera ostane isti, odnosno da ne dođe do drastičnog pada njihovog materijalnog položaja. Pored toga, penzije nisu smanjene iako je bilo takvih zahteva od raznih političkih grupa.

– Ukoliko naredne godine dođe do drastičnog pada materijalnog položaja i zaposlenih i penzionera, vlada bi trebalo da nađe način da odgovarajućim merama zaštiti najugroženije. Pokazalo se efikasnim što smo krajem 2008. godine jednokratno podigli penzije za 10 odsto jer bi inače najstarije sačekalo zamrzavanje na nivou daleko nižih penzija da one nisu uvećane – kaže Todovićeva.

Pitanje penzija će biti vruć krompir za buduće vlade sve dok se ne postigne odgovarajući nivo ekonomskog razvoja i to takvog da više nema deficita u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

To je moguće, objašnjava, novim zapošljavanjem i povećanjem broja osiguranika. I što je naročito značajno – da se onemogući siva ekonomija u legalnom sistemu – tako što će se evidentirati, vrlo precizno, svaki dinar prihoda, a onda na osnovu toga izvršiti i obavezna uplata doprinosa za PIO prema stopi doprinosa utvrđenih zakonom.

Jasna Petrović

-----------------------------------------------------------

Jovanovićev predlog – kazna za najstarije

Upitana kako komentariše predlog Čedomira Jovanovića, poslanika LDP-a, „da se penzije smanje penzionerima za jedan odsto za svaku punu godinu koja im nedostaje do punog staža”, Todovićeva kaže:

– Pun radni vek, odnosno pun penzijski staž, kao kategorija u važećem sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, ne postoji. Visina penzije se određuje na osnovu dva elementa – ličnog boda i vrednosti opšteg boda. Prema tome, dužina penzijskog staža direktno utiče na visinu penzije svakog osiguranika na taj način što veći penzijski staž obezbeđuje veću visinu penzije i obrnuto, s tim što je maksimalni staž koji se uzima u obzir za određivanje visine penzije 45 godina (npr. to znači da je osiguranik počeo da radi sa 20 godina života i da neprekidno radi, odnosno da je u osiguranju do 65. godine života).

Imajući u vidu navedeno, ne čudi činjenica što nema velikog procenta korisnika penzija, koji nemaju takozvani pun staž, ni po važećim ni po ranijim propisima, a pogotovu za lica koja su završila fakultete jer teorijski nisu ni mogli mladi da se zaposle. Shodno navedenom, nema nikakvog opravdanja ni logičnog ni ekonomskog da se, kako navodi gospodin Čedomir Jovanović, penzije umanjuju za nedostajući pun staž jer bi to značilo kažnjavanje korisnika penzije bez ikakvog razloga – kategorična je ona.

J. P.

 

-. Penzije su zamrznute, a mnogi penzioneri već imaju štap. Dakle, neka pređu sa šaha na hokej.

-. Kad se završi reforma penzionog sistema, preživeće samo uže rukovodstvo PUPS-a.

-. Penzionere valja učlaniti u 63. padobransku. Radi preživljavanja.

-. MMF protiv naših penzionera vodi kampanju ,,Milosrdni anđeo”.

-. Penzionerima je duša u nosu. I to je pobeda duha nad materijom.

-. Penzioneri štrajkuju glađu. Traže da jedu.

Dragutin Minić Karlo