Ako bismo mesečno izdvajali bar 1.000 dinara za stare dane, umesto da kupujemo, recimo, cigarete, za 30 godina crkavica bi narasla na znatnu sumu. Dobrovoljni penzioni fond je kao slamarica iz koje, za razliku od kućne, lopovi ne mogu da odnesu novac. Jednostavno, zaboravimo na te pare koje će dobro doći u starosti.

Građane koji imaju primanja tek da preživljavaju ovako uverava da, ipak, ,,mogu da štede za spokojniju starost” Vojko Saksida, generalni direktor „Triglav penzijskih fondova”. Dopune Zakona o dobrovoljnim privatnim penzijama imaju za cilj, dodaje, da poreskim olakšicama više stimulišu poslodavce i zaposlene da izdvajaju za mirovine. Pogotovo zbog neminovnih reformi penzionog sistema koji traže MMF i Svetska banka.

U privatne penzijske fondove u Srbiji do sada je učlanjeno tek oko 216.000 građana. Premda se taj broj stalno povećava i dalje je mali u odnosu na razvijene zemlje gde je ovakav vid štednje za poznije godine postao uobičajen. Narodna banka očekuje više uplata u takve penzijske fondove u 2010. Takav optimizam je u činjenici da su građani svesniji da su im potrebni dodatni prihodi u starosti i da ne mogu više računati samo na penzije iz presušene državne kase.

Da je, uprkos niskom standardu, realno očekivati više korisnika dobrovoljnih penzija s obzirom na veću svest građana o potrebi dodatnih prihoda, ali i većeg broja članova, uverava i Snežana Ristanović, direktorka „Rajfajzen Future dobrovoljnog penzionog fonda”. Zahvaljujući edukaciji predstavnika „industrije” i države, građani shvataju, kako ističe, da moraju preuzeti deo odgovornosti za budućnost i da se ne mogu oslanjati isključivo na državu.

– Građani bi morali više da vode računa o svojoj budućnosti i da se stimulišu da uplaćuju u te fondove što podrazumeva i poljoprivrednike i one iz sive ekonomije. A da bi se dobrovoljno osiguranje još više razvilo država bi trebalo da izdaje dugoročne obveznice u koje bi se ulagao novac iz fonda – kaže Mirjana Grbović, direktorka „Dunav penzionog fonda”.

Koje su prednosti ulaganja u fondove u odnosu na druge vidove štednje?

– Penzija se može primati s navršene 53 godine bez obzira na to da li ste u radnom odnosu ili ne. Nema plaćanja poreza i doprinosa do 3.528,00 dinara kada poslodavci uplaćuju za zaposlene, nasledna je, daleko veća nego državna. Uvek znate, shodno uplati, kolika je projektovana penzija. Dnevno se može pratiti ostvaren prinos i upoređivati rad svih fondova. Možete promeniti fond kad god želite i niste u obavezi da stalno uplaćujete – navodi Miloš Škrbić, predsednik Izvršnog odbora „Garant penzijskog društva”.

Zakon je predvideo povlačenje novca do 70. godine života. Član ima mogućnost da nekoliko godina (pa čak i deceniju) pre odlaska u penziju svoja sredstva drži u penzijskom fondu.

U klasičnoj štednji kamata je unapred određena, dok prinos na uloge u penzionom fondu nije, već zavisi od mnogo faktora: pre svega od investicione politike društva, veštine portfolio menadžera, ali i stanja na berzi ili fluktuacije valuta, recimo.

Da bi došli do konačnog iznosa mesečne penzije postoji više faktora. Kako navodi Škrbić, prvi je iznos uplate, koja može biti stalna, periodična ili jednokratna. Drugi je uspešnost u upravljanju fondom što se ogleda u ostvarenom prinosu. Što je veći, to je akumulirana svota novca na ličnom računu veća. Ujedno i penzija. Država je zakonom obezbedila da se dobrovoljni penzijski fondovi ne mogu zloupotrebiti.

Novac fondova se strogo kontroliše, a kompanija koja njime upravlja samo odlučuje o njegovom plasmanu. Takav odnos prema sredstvima fonda obezbeđuje NBS i licencirana banka staratelj. Sredstva ulagača su na računu kastodi banke. Ona ih plasira tamo gde joj naloži penziona kompanija i o tome izveštava NBS, upravljača fonda i penzionere, istakao je Nebojša Divljan, predsednik Uprave „Delta Đenerali osiguranje”, i založio se za uvođenje obaveznih privatnih penzijskih fondova kao drugog penzijskog stuba. Razvoj dobrovoljnog penzijskog osiguranja obezbeđuje, zaključuje on, korist i osiguranicima i državi koja bi mogla novac koji prikupe fondovi da investira.

Biserka Dumić

--------------------------------------------------------

Naknade članova fonda:

• naknade prilikom uplate doprinosa (do 3 odsto od uplate)

• naknade za upravljanje fondom (do 2 odsto godišnje od vrednosti imovine fonda)

• naknade za prenos računa (prema stvarnim troškovima prenosa).

Procentualni iznos naknada koje društvo naplaćuje od člana mora biti objavljen u prospektu i na sajtu društva za upravljanje.

-------------------------------------------------------

Žene redovnije uplaćuju

– Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova je 43,3 godine, a najviše ih je od 49. Najviše novih korisnika je između 30 i 40 godina koji su najaktivniji u uplati doprinosa. Ukupan doprinos članova fondova u trećem kvartalu iznosio 535,6 miliona dinara, što je prosek uplata po kvartalima u prethodne dve godine. Prosečan doprinos iznosi 3.252 dinara. Od ukupno uplaćenih sredstava, individualne uplate čini 19 odsto, poslodavaca koji zaposlenima uplaćuju doprinose 38,9 odsto, a preko penzijskih planova 42,1 odsto, što je i dalje najveći deo uplata – pokazuju podaci NBS.

U većini su članovi fonda muškarci, koji u ukupnom broju učestvuju sa 61,3 odsto, ali i dalje imaju manje sredstava na individualnim računima, pa je njihov udeo u ukupnim sredstvima 58,6 odsto. Pokazalo se da žene redovnije uplaćuju doprinose, odnosno u većem procentu.

---------------------------------------------------

Devet društava

Trenutno posluje devet društava koja upravljaju imovinom 10 dobrovoljnih penzijskih fondova, četiri kastodi banke, 113 fizičkih lica i pet banaka posrednika. Pri kupovini i prodaji hartija od vrednosti društva sarađuju sa 17 brokerskih kuća. Prosečan iznos akumuliranog novca po korisniku iznosi 40.297 dinara.