Ако бисмо месечно издвајали бар 1.000 динара за старе дане, уместо да купујемо, рецимо, цигарете, за 30 година цркавица би нарасла на знатну суму. Добровољни пензиони фонд је као сламарица из које, за разлику од кућне, лопови не могу да однесу новац. Једноставно, заборавимо на те паре које ће добро доћи у старости.

Грађане који имају примања тек да преживљавају овако уверава да, ипак, ,,могу да штеде за спокојнију старост” Војко Саксида, генерални директор „Триглав пензијских фондова”. Допуне Закона о добровољним приватним пензијама имају за циљ, додаје, да пореским олакшицама више стимулишу послодавце и запослене да издвајају за мировине. Поготово због неминовних реформи пензионог система који траже ММФ и Светска банка.

У приватне пензијске фондове у Србији до сада је учлањено тек око 216.000 грађана. Премда се тај број стално повећава и даље је мали у односу на развијене земље где је овакав вид штедње за позније године постао уобичајен. Народна банка очекује више уплата у такве пензијске фондове у 2010. Такав оптимизам је у чињеници да су грађани свеснији да су им потребни додатни приходи у старости и да не могу више рачунати само на пензије из пресушене државне касе.

Да је, упркос ниском стандарду, реално очекивати више корисника добровољних пензија с обзиром на већу свест грађана о потреби додатних прихода, али и већег броја чланова, уверава и Снежана Ристановић, директорка „Рајфајзен Футуре добровољног пензионог фонда”. Захваљујући едукацији представника „индустрије” и државе, грађани схватају, како истиче, да морају преузети део одговорности за будућност и да се не могу ослањати искључиво на државу.

– Грађани би морали више да воде рачуна о својој будућности и да се стимулишу да уплаћују у те фондове што подразумева и пољопривреднике и оне из сиве економије. А да би се добровољно осигурање још више развило држава би требало да издаје дугорочне обвезнице у које би се улагао новац из фонда – каже Мирјана Грбовић, директорка „Дунав пензионог фонда”.

Које су предности улагања у фондове у односу на друге видове штедње?

– Пензија се може примати с навршене 53 године без обзира на то да ли сте у радном односу или не. Нема плаћања пореза и доприноса до 3.528,00 динара када послодавци уплаћују за запослене, наследна је, далеко већа него државна. Увек знате, сходно уплати, колика је пројектована пензија. Дневно се може пратити остварен принос и упоређивати рад свих фондова. Можете променити фонд кад год желите и нисте у обавези да стално уплаћујете – наводи Милош Шкрбић, председник Извршног одбора „Гарант пензијског друштва”.

Закон је предвидео повлачење новца до 70. године живота. Члан има могућност да неколико година (па чак и деценију) пре одласка у пензију своја средства држи у пензијском фонду.

У класичној штедњи камата је унапред одређена, док принос на улоге у пензионом фонду није, већ зависи од много фактора: пре свега од инвестиционе политике друштва, вештине портфолио менаџера, али и стања на берзи или флуктуације валута, рецимо.

Да би дошли до коначног износа месечне пензије постоји више фактора. Како наводи Шкрбић, први је износ уплате, која може бити стална, периодична или једнократна. Други је успешност у управљању фондом што се огледа у оствареном приносу. Што је већи, то је акумулирана свота новца на личном рачуну већа. Уједно и пензија. Држава је законом обезбедила да се добровољни пензијски фондови не могу злоупотребити.

Новац фондова се строго контролише, а компанија која њиме управља само одлучује о његовом пласману. Такав однос према средствима фонда обезбеђује НБС и лиценцирана банка старатељ. Средства улагача су на рачуну кастоди банке. Она их пласира тамо где јој наложи пензиона компанија и о томе извештава НБС, управљача фонда и пензионере, истакао је Небојша Дивљан, председник Управе „Делта Ђенерали осигурање”, и заложио се за увођење обавезних приватних пензијских фондова као другог пензијског стуба. Развој добровољног пензијског осигурања обезбеђује, закључује он, корист и осигураницима и држави која би могла новац који прикупе фондови да инвестира.

Бисерка Думић

--------------------------------------------------------

Накнаде чланова фонда:

• накнаде приликом уплате доприноса (до 3 одсто од уплате)

• накнаде за управљање фондом (до 2 одсто годишње од вредности имовине фонда)

• накнаде за пренос рачуна (према стварним трошковима преноса).

Процентуални износ накнада које друштво наплаћује од члана мора бити објављен у проспекту и на сајту друштва за управљање.

-------------------------------------------------------

Жене редовније уплаћују

– Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова је 43,3 године, а највише их је од 49. Највише нових корисника је између 30 и 40 година који су најактивнији у уплати доприноса. Укупан допринос чланова фондова у трећем кварталу износио 535,6 милиона динара, што је просек уплата по кварталима у претходне две године. Просечан допринос износи 3.252 динара. Од укупно уплаћених средстава, индивидуалне уплате чини 19 одсто, послодаваца који запосленима уплаћују доприносе 38,9 одсто, а преко пензијских планова 42,1 одсто, што је и даље највећи део уплата – показују подаци НБС.

У већини су чланови фонда мушкарци, који у укупном броју учествују са 61,3 одсто, али и даље имају мање средстава на индивидуалним рачунима, па је њихов удео у укупним средствима 58,6 одсто. Показало се да жене редовније уплаћују доприносе, односно у већем проценту.

---------------------------------------------------

Девет друштава

Тренутно послује девет друштава која управљају имовином 10 добровољних пензијских фондова, четири кастоди банке, 113 физичких лица и пет банака посредника. При куповини и продаји хартија од вредности друштва сарађују са 17 брокерских кућа. Просечан износ акумулираног новца по кориснику износи 40.297 динара.