Meni

Sjaj i beda radničke klase

Industrija na otpadu

U Srbiji 1990. godine bilo 1.035.000 industrijskih radnika, danas ih ima svega oko 312.000, a udeo industrijske proizvodnje u BDP-u pao na 15 odsto

Srbija danas ima više nego tri puta manje industrijskih radnika nego 1990. godine. Čak je i daleke 1960. godine u industriji radilo više ljudi nego danas. Do ovih poražavajućih rezultata došao je Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta i jedan od autora strategije o reindustrijalizaciji. Njegovi podaci pokazuju da je u našoj zemlji 1990. godine bilo 1.035.000 industrijskih radnika, a udeo industrije u bruto domaćem proizvodu, odnosno onome što kao privreda stvorimo za godinu dana iznosio je 30 odsto. Danas ih ima svega oko 312.000, a udeo industrijske proizvodnje u BDP-u opao je na oko 15 odsto.

– Ne postoji privredna aktivnost koja toliku dodatu vrednost daje privredi kao što je industrija – kaže Petrović. – Zbog činjenice da je udeo industrije u BDP-u mali, Srbija mora mnogo da uvozi, jer domaća proizvodnja ne može da zadovolji sve naše potrebe. Čovek, na primer, hoće i da obuče dobro odelo, vozi auto, ima mobilni telefon. Pošto domaća industrija te potrebe ne može da zadovolji, uvozi se roba iz inostranstva.

Kako profesor kaže, postoji jasna veza između bogatstva i udela industrije u BDP-u zemlje, jer sve bogatije zemlje više i proizvode. U Evropskoj uniji udeo industrijske proizvodnje iznosi 25 odsto. Srbija je zemlja koja uglavnom izvozi sirovine koje nemaju tu dodatu vrednost za privredu kao industrijski proizvodi. Tu komplikovanu vezu objašnjava jednostavnim primerom – digitalnog fotoaparata.

– Pogledajte recimo koliko košta jedan takav proizvod i šta je neophodno da bi se on napravio. Cena po kilogramu takve robe je neverovatna, a malo sirovina se za izradu koristi. Ono što se tu plaća je znanje i to podiže cenu. E, to je ta dodata vrednost koju industrija daje privredi – kaže naš sagovornik.

Ubeđen je da Srbi jesu industrijska nacija i kao primer navodi robot „Lola 80”, koji je 1987. godine montirao „jugo 45” u Kragujevcu. Projektovan je 1985. godine i to u celosti u fabrici „Ivo Lola Ribar” u Železniku. To je prvi domaći robot koji je prošao rigorozne testove svetskih proizvođača za rad u automobilskoj industriji.

Sa njim je saglasan i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i takođe jedan od autora strategije reindustrijalizacije, koji je ubeđen da se dugoročno održiv stabilan privredni rast ne može ostvariti bez razvoja industrije.

– Srbija je deindustrijalizovana država u procesu tranzicionih reformi. Uništena je postojeća privredna struktura, a postupak formiranja nove odvija se stihijski i sporo. Ekonomske i socijalne posledice zbog toga su velike – ističe Nikolić.

Istorijski posmatrano, Srbija je najdinamičniji razvoj, praćen snažnom industrijalizacijom, zabeležila posle Drugog svetskog rata.

– Stopa rasta industrije u ovom periodu je iznosila 9,4 odsto prosečno godišnje, tako da je njen obim do kraja sedamdesetih povećan za čak 14 puta. Problem je nastao kada je krajem sedamdesetih završena faza ekstenzivnog investiranja u kapitalne infrastrukturne projekte koji su visoko efikasni – zaključuje Nikolić.

Anica Telesković

-----------------------------------------------------------------

Traktori se gase sa vlasnikom

Profesor Petar Petrović je ubeđen da Srbi mogu i da naprave brend koji traje godinama. Primer za to su srpski traktori.

– Njih ne možete naći na otpadima, jer oni tamo ne idu. Gase se kad umre vlasnik, a ne kad crkne motor – našalio se Petar Petrović.

--------------------------------------------------------------------

KAR­LOV UGAO 

• Rad­ni­ci su na ko­rak od vla­sti. Sva­kog da­na su u Ne­ma­nji­noj.

• I u pri­va­ti­za­ci­ji je bi­lo ono: Fa­bri­ke rad­ni­ci­ma. Rad­ni­ci­ma DB-a.

• Sred­nje go­di­ne su one iz­me­đu ne­za­po­sle­no­sti i pen­zi­je.

• Naj­bo­lje ži­ve oni na pri­vre­me­nom ra­du. Ali, u Ne­mač­koj.

• De­mo­kra­ti­ja je iz­mi­šlje­na za taj­ku­ne. Da ih šti­ti od rad­ni­ka.

• Ču­ve­ni udar­nik Ali­ja Si­ro­ta­no­vić je umro, ali nam je osta­vio pre­zi­me u ama­net.

• Jag­nji­ći i pra­si­ći vi­še se ne pla­še Pr­vog ma­ja.

• Mo­mak po­ti­če iz bo­ga­te rad­nič­ke fa­mi­li­je. Otac mu je po­li­tič­ki rad­nik.

• Dok se ne­kom ne smrk­ne, rad­ni­ci­ma ne­će sva­nu­ti pr­vo­maj­ski ura­nak.

Dra­gu­tin Mi­nić

objavljeno: 29.04.2012

Poslednji komentari

Tomislav Dimitrjevic | 29/04/2012 14:54

Hvala! Jednom da procitam realno prikazano stanje u socijalistickoj privredi i polozaju radnika u samoupravnom drustvu. To je bila prava demokratija. Nazalost, nema vise radnicke Rakovice. Ostala je samo pustos u kojoj 800 radnika prozivljavaju poslednje dane nekadasnje slave.

Kako je nakada Zelena bila moja dolina.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije