Broj ilegalnih doseljenika u Evropsku uniju procenjuje se na pet do osam miliona, a prema istraživanju koje je nedavno sproveo „Medijum Galup” skoro četvrtina građana Srbije bi posle ukidanja viza rado napustila zemlju zbog posla u EU.

Međutim, vizne olakšice za građane Srbije koje bi na snagu trebalo da stupe 19. decembra mogućnost zaposlenja ne dopuštaju. Stručnjaci upozoravaju da bi građani trebalo da se pridržavaju obaveza koje sa sobom nosi bela šengen lista – da s biometrijskim pasošima mogu da putuju u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma i da tamo turistički ostanu najviše 90 dana u roku od šest meseci. Ipak, nije tajna da će posle rušenje šengenskog zida mnogi pokušati sreću da pronađu u nekoj od evropskih zemalja radeći na crno.

Prema rečima dobrog poznavaoca ove tematike, profesora Vladimira Grečića, iskustva Rumunije i Bugarske pokazuju da liberalizacija viznog režima vodi povećanju rada „na crno”.

– Bugarski i rumunski kratkoročni radni migranti su, pre prijema njihovih zemalja u punopravno članstvo EU, takođe bili ograničeni tromesečnim boravkom, posle čega su morali da izađu iz EU. Međutim, neki su svoj privremeni posao, na primer na građevini, preneli na rođaka koji je onda preuzimao posao za naredna tri meseca, kada bi se ponovo vraćali – rekao je Grečić za „Politiku”, objasnivši da se na crno najčešće radi na poslovima u građevinarstvu, kao i onima koje domaća radna snaga, pa ni legalni radnici iz trećih zemalja, obično nerado prihvataju.

Po njegovim rečima, za države koje se nalaze na tzv. beloj šengenskoj listi uvedene su višestruke mere zaštite od ilegalnih migracija. Jedan od instrumenata su sporazumi o readmisiji, kojima se i Srbija obavezala da prihvatiti svoje državljane za koje se u EU utvrdi da ne poseduju dokumenta za boravak i rad.

– Evropska komisija je objavila dokument u kojem predlaže mere za borbu protiv neprijavljenog rada i posebno izdanje Eurobarometra, koji pokazuje da je rad na crno mnogo češća pojava na jugu i istoku, nego na severu i zapadu Evropske unije – kazao je naš sagovornik. Ova anketa pokazuje da neprijavljenog rada najviše ima u Bugarskoj, gde više od 35 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) otpada na rad na crno, zatim u Grčkoj, preko 20 odsto, u Litvaniji 18,9 posto, Rumuniji između 16 i 21 odsto. S druge strane, u Austriji na rad na crno otpada samo 1,5 odsto BDP-a, u Holandiji i Velikoj Britaniji 2 procenta, a u Belgiji tri do četiri odsto.

Svetska ekonomska kriza je dovela do povećanja rada na crno, pa mada je većina zemalja, poput Austrije i Nemačke, rigorozna po tom pitanju, postoje i one nešto liberalnije, kao Španija. Tako, mada je za radnike iz Bugarske i Rumunije ograničenje zaposlenja još na snazi u 15 starih država članica EU, hiljade njih već godinama u Španiji ili Italiji obavlja sezonske poslove.

Prema rečima jednog od onih koji su se već oprobali u radu na crno u zemljama zapadne Evrope, većina poslodavaca bili su uglavnom „naši ljudi”. „Bez znanja jezika, kod stranih poslodavaca ne treba ni tražiti nikakvu šansu jer u svakoj državi ima nezaposlenih napretek”.

– Plata je bila 1.300 evra. Pristojan stan mesečno košta oko 500, s komunalijama 600 evra, a na hranu ode još bar 200 evra. Pa mesečna karta za gradski prevoz tridesetak evra, pa mobilni telefon još bar 20… Dok radite na crno uvek ste u strahu da vas ne uhvati kontrola – rekao je naš sagovornik, koji je dve godine proveo radeći na crno u Italiji.

Članice EU su nedavno odobrile novi sistem kazni za poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno, čiji je cilj da se suzbije ilegalna imigracija. Plan za kažnjavanje poslodavaca, koji će na snagu stupiti 2011. godine, predviđa novčane kazne, zabranu pristupa javnom tržištu u roku od pet godina, zatvaranje preduzeća, a u najtežim slučajevima postoji mogućnost i krivičnog gonjenja. Strancima sledi proterivanje.

Marko Albunović

-----------------------------------------------------------

„Plava karta” za odabrane

Prema podacima Evropske komisije, svega 5 odsto visokokvalifikovanog kadra iz trećih država se trenutno doseljava u EU, dok 55 odsto akademika i inženjera odlazi u SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland i Švajcarsku. Za ovu grupu, Evropi preko potrebnih doseljenika, EU je osmislila takozvanu plavu kartu, odnosno program radnih viza za visokokvalifikovane radnike. U programu ne učestvuju Velika Britanija, Irska i Danska.

Prema rečima „Politikinog” sagovornika Vladimira Grečića, EU na taj način želi da ostane konkurentna s državama poput SAD i Kanade.

– U zemljama EU danas samo 1,7 procenat radno sposobnog stanovništva čine kvalifikovani imigranti, dok je taj postotak u SAD 3,2, skoro duplo veći – objasnio je Grečić, navodeći da mnogi zvaničnici EU smatraju da će, budući da će se radno sposobno stanovništvo Unije smanjiti za više od 50 miliona ljudi do 2050. godine, stalan priliv doseljenika ublažiti posledice niskog nataliteta i stanovništva koje stari.