Број илегалних досељеника у Европску унију процењује се на пет до осам милиона, а према истраживању које је недавно спровео „Медијум Галуп” скоро четвртина грађана Србије би после укидања виза радо напустила земљу због посла у ЕУ.

Међутим, визне олакшице за грађане Србије које би на снагу требало да ступе 19. децембра могућност запослења не допуштају. Стручњаци упозоравају да би грађани требало да се придржавају обавеза које са собом носи бела шенген листа – да с биометријским пасошима могу да путују у земље потписнице шенгенског споразума и да тамо туристички остану највише 90 дана у року од шест месеци. Ипак, није тајна да ће после рушење шенгенског зида многи покушати срећу да пронађу у некој од европских земаља радећи на црно.

Према речима доброг познаваоца ове тематике, професора Владимира Гречића, искуства Румуније и Бугарске показују да либерализација визног режима води повећању рада „на црно”.

– Бугарски и румунски краткорочни радни мигранти су, пре пријема њихових земаља у пуноправно чланство ЕУ, такође били ограничени тромесечним боравком, после чега су морали да изађу из ЕУ. Међутим, неки су свој привремени посао, на пример на грађевини, пренели на рођака који је онда преузимао посао за наредна три месеца, када би се поново враћали – рекао је Гречић за „Политику”, објаснивши да се на црно најчешће ради на пословима у грађевинарству, као и онима које домаћа радна снага, па ни легални радници из трећих земаља, обично нерадо прихватају.

По његовим речима, за државе које се налазе на тзв. белој шенгенској листи уведене су вишеструке мере заштите од илегалних миграција. Један од инструмената су споразуми о реадмисији, којима се и Србија обавезала да прихватити своје држављане за које се у ЕУ утврди да не поседују документа за боравак и рад.

– Европска комисија је објавила документ у којем предлаже мере за борбу против непријављеног рада и посебно издање Еуробарометра, који показује да је рад на црно много чешћа појава на југу и истоку, него на северу и западу Европске уније – казао је наш саговорник. Ова анкета показује да непријављеног рада највише има у Бугарској, где више од 35 одсто бруто друштвеног производа (БДП) отпада на рад на црно, затим у Грчкој, преко 20 одсто, у Литванији 18,9 посто, Румунији између 16 и 21 одсто. С друге стране, у Аустрији на рад на црно отпада само 1,5 одсто БДП-а, у Холандији и Великој Британији 2 процента, а у Белгији три до четири одсто.

Светска економска криза је довела до повећања рада на црно, па мада је већина земаља, попут Аустрије и Немачке, ригорозна по том питању, постоје и оне нешто либералније, као Шпанија. Тако, мада је за раднике из Бугарске и Румуније ограничење запослења још на снази у 15 старих држава чланица ЕУ, хиљаде њих већ годинама у Шпанији или Италији обавља сезонске послове.

Према речима једног од оних који су се већ опробали у раду на црно у земљама западне Европе, већина послодаваца били су углавном „наши људи”. „Без знања језика, код страних послодаваца не треба ни тражити никакву шансу јер у свакој држави има незапослених напретек”.

– Плата је била 1.300 евра. Пристојан стан месечно кошта око 500, с комуналијама 600 евра, а на храну оде још бар 200 евра. Па месечна карта за градски превоз тридесетак евра, па мобилни телефон још бар 20… Док радите на црно увек сте у страху да вас не ухвати контрола – рекао је наш саговорник, који је две године провео радећи на црно у Италији.

Чланице ЕУ су недавно одобриле нови систем казни за послодавце који запошљавају раднике на црно, чији је циљ да се сузбије илегална имиграција. План за кажњавање послодаваца, који ће на снагу ступити 2011. године, предвиђа новчане казне, забрану приступа јавном тржишту у року од пет година, затварање предузећа, а у најтежим случајевима постоји могућност и кривичног гоњења. Странцима следи протеривање.

Марко Албуновић

-----------------------------------------------------------

„Плава карта” за одабране

Према подацима Европске комисије, свега 5 одсто висококвалификованог кадра из трећих држава се тренутно досељава у ЕУ, док 55 одсто академика и инжењера одлази у САД, Канаду, Аустралију, Нови Зеланд и Швајцарску. За ову групу, Европи преко потребних досељеника, ЕУ је осмислила такозвану плаву карту, односно програм радних виза за висококвалификоване раднике. У програму не учествују Велика Британија, Ирска и Данска.

Према речима „Политикиног” саговорника Владимира Гречића, ЕУ на тај начин жели да остане конкурентна с државама попут САД и Канаде.

– У земљама ЕУ данас само 1,7 проценат радно способног становништва чине квалификовани имигранти, док је тај постотак у САД 3,2, скоро дупло већи – објаснио је Гречић, наводећи да многи званичници ЕУ сматрају да ће, будући да ће се радно способно становништво Уније смањити за више од 50 милиона људи до 2050. године, сталан прилив досељеника ублажити последице ниског наталитета и становништва које стари.