„Шенген” у џепу ће свакако значити и много лакшу доступност тамошњих образовних установа младима из Србије.

Систем образовања и стручног усавршавања у ЕУ заснован је на циљевима који су формулисани одавно, у два члана Главе XI Уговора о Европској заједници, који говоре о подстицању држава чланица на сарадњу у развоју квалитетног образовања, уз поштовање надлежности држава чланица за наставни садржај и обликовање образовних система, као и уз поштовање њихове културне и језичке разноликости.

Разуме се да ЕУ инсистира и на развоју сарадње образовних система, на размени информација и искустава и на размени ђака, студената и наставника.
Упркос томе што су прикраћени за шенгенске могућности у овој области, многи младићи и девојке из Србије стекли су одговарајућа искуства јер су били обухваћени неким од познатих европских програма за образовање, поготово паневропским програмом „Темпус” из домена високог школства који је покренут 1990. године.

Поменућемо и програм „Сократес” преко кога се шири европска димензија и побољшава квалитет образовања, програм „Леонардо да Винчи” или програм „Ерасмус Мундус”, који подстиче сарадњу и покретљивост у високом образовању, с циљем да ЕУ буде образовни центар изврсности широм света.

Шта то конкретно значи показује чињеница да је током 22 године постојања програма „Ерасмус” за чак два милиона младих Европљана омогућено да студирају или да обављају радну праксу у фирмама и организацијама изван својих матичних држава.

Према Лисабонској стратегији из 2000. године, договорено је да ЕУ постане „најконкурентнија и најдинамичнија економија знања до 2010. године”, због чега је 2002. године постављено и пет заједничких циљева за унапређење система образовања и обуке у Европи. Ови циљеви су подразумевали смањење стопе напуштања школовања за 10 одсто, смањење броја слабих ђака за најмање 20 одсто, као и то да најмање 85 одсто младих заврши средње школе. Преостала два циља била су повећање од најмање 15 одсто стручњака с дипломама трећег степена из математичких, природних и техничких наука, као и предузимање мера за смањење разлика у броју дипломираних када је реч о представницима мушког и женског пола.

Све је то требало да се постигне до 2010. година и да тада ЕУ потврди себе као најконкурентнију и најдинамичнију привреду света, утемељену на знању, с најмодернијим образовним системом, чији је квалитет знатно побољшан, а систем доступан свима и отворен за друге делове света.

Лисабонска стратегија обновљена је 2005. а наредне године су земље чланице ЕУ позване да модернизују универзитете. С тим у вези, Болоњски процес требало је да до 2010. створи тзв. европски простор високог образовања јер је Болоњска декларација из 1999. утемељена на идеји да високо образовање у Европи буде конкурентно другим образовним системима, поготово оном у САД.

Познато је да се у Болоњски процес укључила и Србија и зна се какве су тешкоће отварањем овог процеса стављене на дневни ред.

Добре жеље и постављени циљеви су једно, а њихова реализација нешто друго, тако да нису баш била утешна сазнања изнета почетком прошле године која кажу да су чланице ЕУ оствариле само један од пет циљева постављених до краја ове деценије, док је напредак у испуњењу преостала четири циља лимитиран. Успех је остварен само у погледу дипломаца из математичких, природних и техничких наука чији је број повећан за више од 170.000, што ће рећи за више од 25 одсто у односу на 2000. годину.

Зато је Европска комисија констатовала да у следеће три године треба уложити додатне напоре како би чланице ЕУ оствариле и преостала четири циља јер ће у противном „велики проценат следеће генерације ризиковати да буде искључен из друштвених токова, за шта ће велику цену платити они сами, економија и друштво”.

Сасвим разумљиво, ако се зна  да ,,са 15 година старости, око милион од пет милиона ученика у ЕУ постиже слабе резултате када је реч о читању и писмености.’’

Све у свему, млади из Србије, који после добијања права на шенгенску визу, евентуално крену ка образованим установама у земљама ЕУ, суочиће се и тамо с нечим што и овде искушавају на својим плећима годинама – са системом који се трансформише, у коме се показује да за остварење постављених циљева треба много више времена него што то израчунају бирократе у канцеларијама Европске уније.

Слободан Кљакић